Уторак, 27. август 2013. - Шта узрокује да се човјек закачи на дрогу? Зашто се потреба за наставком конзумирања јавља након првих доза? Иако је зависност сложен феномен који укључује бројне факторе у распону од биолошког до социокултурног, недавна истраживања помажу да се боље схвати шта се дешава у мозгу након што се тестирају супстанце попут кокаина.
Овај лек, каже дело, способан је да генерише промене у можданим круговима повезане са одлучивањем, учењем и памћењем, што је основа стварања зависности. Као да, након прве дозе, кокаин „учи“ мозак да и даље конзумира, фаворизирајући такво понашање у односу на друге могућности, мада су оне кључне за добробит појединца. Детаљи анализе објављени су у часопису 'Натуре Неуросциенце'.
Кроз експерименте на мишевима и коришћењем софистициране технике сликања, аутори овог дела, вођени Линдом Вилбрецхт, професорицом психологије и неурознаности на Универзитету у Бекелеиу (САД), успели су да покажу да једна једина доза кокаина ствара у предњем кортексу мишевима брзи раст дендритичних бодљи, малих мембранских испупчења који су кључни за пренос информација између неурона и у меморији.
Ови научници су такође могли да покажу јасну везу између ових структурних промена и „учења“ повезаног са леком код животиња. Конкретно, животиње чији је мозак створио више бодљи и које су имале већу густину, такође су биле оне које су се највише одлучиле да наставе да користе кокаин уместо других могућности.
"Ово нам даје могући механизам да схватимо како употреба дрога погодује понашању везаном за наставак тражења овог стимулуса", рекао је Вилбрецхт у изјави коју је објавио његов Универзитет.
"Примећено је да они који дуго користе дрогу показују мање функције у предњем кортексу у односу на свакодневне, уобичајене задатке и уместо тога, повећавају своју функцију као одговор на активности везане за дрогу", додаје специјалиста, који наглашава да му истраживање помаже да се схвати како се мозак мења у овој преференци.
Да би обавили свој посао, Вилбрецхтов тим је извео неколико експеримената са мишевима. Прво су посматрали мозак животиња пре и после убризгавања дозе кокаина и упоредили њихов статус са статусом других узорака којима је убризган физиолошки раствор. И резултати ове поређења показали су да је дендритични раст кичме био много већи код лекованих мишева.
Они су наставили да оцењују еволуцију ових животиња и, поред тога, покренули су још један тест како би проверили њихово понашање користећи савршено диференциране преграде, од којих је један садржавао кокаин, а други физиолошки раствор. У овом случају су такође видели да „животиње које имају јаче дендритичне бодље показују већу склоност претинцу у којем су примале кокаин“, кажу истраживачи, који захтевају више студија о овој теми будући да постоји „потенцијал развоја терапијских интервенција за зависност. "
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
Ознаке:
Провери Лепотица Различит
Овај лек, каже дело, способан је да генерише промене у можданим круговима повезане са одлучивањем, учењем и памћењем, што је основа стварања зависности. Као да, након прве дозе, кокаин „учи“ мозак да и даље конзумира, фаворизирајући такво понашање у односу на друге могућности, мада су оне кључне за добробит појединца. Детаљи анализе објављени су у часопису 'Натуре Неуросциенце'.
Кроз експерименте на мишевима и коришћењем софистициране технике сликања, аутори овог дела, вођени Линдом Вилбрецхт, професорицом психологије и неурознаности на Универзитету у Бекелеиу (САД), успели су да покажу да једна једина доза кокаина ствара у предњем кортексу мишевима брзи раст дендритичних бодљи, малих мембранских испупчења који су кључни за пренос информација између неурона и у меморији.
Ови научници су такође могли да покажу јасну везу између ових структурних промена и „учења“ повезаног са леком код животиња. Конкретно, животиње чији је мозак створио више бодљи и које су имале већу густину, такође су биле оне које су се највише одлучиле да наставе да користе кокаин уместо других могућности.
"Ово нам даје могући механизам да схватимо како употреба дрога погодује понашању везаном за наставак тражења овог стимулуса", рекао је Вилбрецхт у изјави коју је објавио његов Универзитет.
"Примећено је да они који дуго користе дрогу показују мање функције у предњем кортексу у односу на свакодневне, уобичајене задатке и уместо тога, повећавају своју функцију као одговор на активности везане за дрогу", додаје специјалиста, који наглашава да му истраживање помаже да се схвати како се мозак мења у овој преференци.
Експерименти
Да би обавили свој посао, Вилбрецхтов тим је извео неколико експеримената са мишевима. Прво су посматрали мозак животиња пре и после убризгавања дозе кокаина и упоредили њихов статус са статусом других узорака којима је убризган физиолошки раствор. И резултати ове поређења показали су да је дендритични раст кичме био много већи код лекованих мишева.
Они су наставили да оцењују еволуцију ових животиња и, поред тога, покренули су још један тест како би проверили њихово понашање користећи савршено диференциране преграде, од којих је један садржавао кокаин, а други физиолошки раствор. У овом случају су такође видели да „животиње које имају јаче дендритичне бодље показују већу склоност претинцу у којем су примале кокаин“, кажу истраживачи, који захтевају више студија о овој теми будући да постоји „потенцијал развоја терапијских интервенција за зависност. "
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
