Чињеница да је почетак ове болести релативно касан код многих спортиста упућује на то, према студији која прикупља податке из 2002-2010. Године да би године интензивног тренинга могле бити један од узрока.
Аустралијска истрага заснована на подацима из последње три олимпијске игре показала је да су астма и хиперактивност дисајних путева хронична обољења која су највише патила од олимпијских спортиста, а преваленца је око 8%.
Чињеница да је почетак ове болести релативно касан код многих спортиста сугерира, према овој студији, да су године интензивног тренинга можда један од узрока.
"Инспирирање загађеног или хладног ваздуха могло би бити објашњење у неким спортовима, али не у свим", објашњава Кеннетх Д. Фитцх, истраживач са Универзитета Западне Аустралије и једини аутор ове студије.
Научник је идентификовао спортисте са астмом и АХР-ом из података који су показали ко је током последње три олимпијске игре узимао - од 2002 до 2010 - инхалационе бета-2 агонисте (ИБА), а лек који елитни спортисти често користе као анти-астматична терапија.
Резултати, објављени у часопису Бритисх Јоурнал оф Спортс Медицине, откривају преваленцију од око 8%, што ова два хронична стања поставља као најчешће у спорташа.
У ствари, и због значајног пораста броја олимпијских спортиста који су пријавили употребу ИБА између 1996. и 2000. године, Међународни олимпијски комитет је 2001. године наредио да они који га конзумирају морају да покажу да пате од ових услова.
Што се тиче узрока, Фитцх истиче да "квалитет удисаног ваздуха може бити штетан за респираторни тракт, али не утиче на исти начин у свим спортовима". На пример, на летњим олимпијским играма преваленција астме и АХР је много већа код оних који баве спортом издржљивости.
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
Ознаке:
Здравље Сексуалност Рез-И-Дете
Аустралијска истрага заснована на подацима из последње три олимпијске игре показала је да су астма и хиперактивност дисајних путева хронична обољења која су највише патила од олимпијских спортиста, а преваленца је око 8%.
Чињеница да је почетак ове болести релативно касан код многих спортиста сугерира, према овој студији, да су године интензивног тренинга можда један од узрока.
"Инспирирање загађеног или хладног ваздуха могло би бити објашњење у неким спортовима, али не у свим", објашњава Кеннетх Д. Фитцх, истраживач са Универзитета Западне Аустралије и једини аутор ове студије.
Научник је идентификовао спортисте са астмом и АХР-ом из података који су показали ко је током последње три олимпијске игре узимао - од 2002 до 2010 - инхалационе бета-2 агонисте (ИБА), а лек који елитни спортисти често користе као анти-астматична терапија.
Резултати, објављени у часопису Бритисх Јоурнал оф Спортс Медицине, откривају преваленцију од око 8%, што ова два хронична стања поставља као најчешће у спорташа.
У ствари, и због значајног пораста броја олимпијских спортиста који су пријавили употребу ИБА између 1996. и 2000. године, Међународни олимпијски комитет је 2001. године наредио да они који га конзумирају морају да покажу да пате од ових услова.
Што се тиче узрока, Фитцх истиче да "квалитет удисаног ваздуха може бити штетан за респираторни тракт, али не утиче на исти начин у свим спортовима". На пример, на летњим олимпијским играма преваленција астме и АХР је много већа код оних који баве спортом издржљивости.
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
.jpg)
