Петак, 10. октобар 2014. - Људи који пију пуно кафе могли би се захвалити својој генетици за жељу да пију, показало је недавно истраживање.
Истраживачи су повезали шест гена с конзумирањем кафе од једне особе. Сви гени повезани су са реакцијом тела на кофеин, показала је студија.
"Ово су гени који раније нису били повезани са кафом и показују да постоје неке генетске основе за понашање код конзумирања кафе", рекла је главна ауторка Марилин Цорнелис, сарадница истраживачица исхране на Школи за јавно здравље на Харвард Университи.
Ови гени би могли да објасне зашто неки уживају кафу више него други. "Мој одговор на шољу кафе могао би се јако разликовати од неког другог на исту шољу", рекао је Цорнелис.
Они би такође могли објаснити популарност енергетских пића и других производа који садрже кофеин, рекла је Рацхел Пооле, постдокторска чланица Монелл Цхемицал Сенсес Центер у Пхиладелпхији, непрофитном научном институту посвећеном истраживању чула укуса и Мирис
"У прошлости су кафа и чај били главни извори кофеина у свету. Сада постоји много више производа који садрже кофеин: енергетска пића, ароматизирана вода, жвакаће гуме", рекао је Пооле. „Зато је важно да разумемо генетске факторе који стоје на основи уноса кофеина, јер су се обрасци конзумирања кофеина променили“.
Кафа је једно од најпопуларнијих пића широм света, према пратећим информацијама студије. У Северној Америци људи који пију кафу обично конзумирају око две шоље дневно. У Европи је просек отприлике 4 шољице дневно, према овом истраживању.
Досадашња истраживања повезала су редовно конзумирање кафе са мањим ризиком од Паркинсонове болести, дијабетеса типа 2 и болести јетре, показала је студија. Али нису сва истраживања о кафи позитивна. Пиће је такође повезано са кардиоваскуларним проблемима и другим здравственим проблемима, наводи се у студији.
Истраживачи су открили шест гена „кафе“ након прегледа 28 претходних студија о генетској конфигурацији више од 120.000 људи који пију кафу. Упоређивали су генетику сваке особе са колико кафе су рекли да пије редовно сваки дан.
"Од 2, 5 милиона варијанти генома, пронашли смо неколико који су били чврсто повезани са конзумирањем кафе", рекао је Цорнелис.
Према студији, два гена повезана су са начином на који човеково тело метаболизује кофеин.
"Појединци који конзумирају веће количине кафе могу метаболизирати кофеин брже од других, а то би могло бити посљедица њихове генетске конфигурације", рекао је Пооле.
Чини се да су друга два гена повезана са "тресењем" које човек прима кофеином. Ти гени су повезани са центрима за ужитак у мозгу и вероватно утичу на количину стимулације или уживања коју кофеин пружа, рекла је Цорнелис.
Последња два гена "била су заиста неочекивана", рекао је Цорнелис. Ови гени су раније били повезани са метаболизмом масти и шећера, али није се сумњало да утичу на реакцију тела на кафу.
Ово указује да гени могу да утичу на процесе мозга који опажају ниво глукозе у крви, што би заузврат могло утицати на реакцију особе на кофеин.
Пооле је упозорио да иако ови специфични гени реагују на кофеин, вероватно постоје и други фактори који утичу на љубав особе према кафи.
"Не би било тачно закључити да је конзумирање кафе мотивирано само генетским реакцијама на кофеин. У кафи постоји много биоактивних компоненти које би могле одредити конзумацију кафе", рекао је. "Поред тога, многи људи додају млеко и шећер кафи, а генетски фактори који су у основи уноса млека и шећера могу утицати на унос кафе."
Сљедећи корак у истрази биће испитивање гена идентификованих у овој студији и провјеравање имају ли утицаја на ризик од одређених болести, рекао је Цорнелис.
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
Ознаке:
Прехрана Речник Лекови
Истраживачи су повезали шест гена с конзумирањем кафе од једне особе. Сви гени повезани су са реакцијом тела на кофеин, показала је студија.
"Ово су гени који раније нису били повезани са кафом и показују да постоје неке генетске основе за понашање код конзумирања кафе", рекла је главна ауторка Марилин Цорнелис, сарадница истраживачица исхране на Школи за јавно здравље на Харвард Университи.
Ови гени би могли да објасне зашто неки уживају кафу више него други. "Мој одговор на шољу кафе могао би се јако разликовати од неког другог на исту шољу", рекао је Цорнелис.
Они би такође могли објаснити популарност енергетских пића и других производа који садрже кофеин, рекла је Рацхел Пооле, постдокторска чланица Монелл Цхемицал Сенсес Центер у Пхиладелпхији, непрофитном научном институту посвећеном истраживању чула укуса и Мирис
"У прошлости су кафа и чај били главни извори кофеина у свету. Сада постоји много више производа који садрже кофеин: енергетска пића, ароматизирана вода, жвакаће гуме", рекао је Пооле. „Зато је важно да разумемо генетске факторе који стоје на основи уноса кофеина, јер су се обрасци конзумирања кофеина променили“.
Кафа је једно од најпопуларнијих пића широм света, према пратећим информацијама студије. У Северној Америци људи који пију кафу обично конзумирају око две шоље дневно. У Европи је просек отприлике 4 шољице дневно, према овом истраживању.
Досадашња истраживања повезала су редовно конзумирање кафе са мањим ризиком од Паркинсонове болести, дијабетеса типа 2 и болести јетре, показала је студија. Али нису сва истраживања о кафи позитивна. Пиће је такође повезано са кардиоваскуларним проблемима и другим здравственим проблемима, наводи се у студији.
Истраживачи су открили шест гена „кафе“ након прегледа 28 претходних студија о генетској конфигурацији више од 120.000 људи који пију кафу. Упоређивали су генетику сваке особе са колико кафе су рекли да пије редовно сваки дан.
"Од 2, 5 милиона варијанти генома, пронашли смо неколико који су били чврсто повезани са конзумирањем кафе", рекао је Цорнелис.
Према студији, два гена повезана су са начином на који човеково тело метаболизује кофеин.
"Појединци који конзумирају веће количине кафе могу метаболизирати кофеин брже од других, а то би могло бити посљедица њихове генетске конфигурације", рекао је Пооле.
Чини се да су друга два гена повезана са "тресењем" које човек прима кофеином. Ти гени су повезани са центрима за ужитак у мозгу и вероватно утичу на количину стимулације или уживања коју кофеин пружа, рекла је Цорнелис.
Последња два гена "била су заиста неочекивана", рекао је Цорнелис. Ови гени су раније били повезани са метаболизмом масти и шећера, али није се сумњало да утичу на реакцију тела на кафу.
Ово указује да гени могу да утичу на процесе мозга који опажају ниво глукозе у крви, што би заузврат могло утицати на реакцију особе на кофеин.
Пооле је упозорио да иако ови специфични гени реагују на кофеин, вероватно постоје и други фактори који утичу на љубав особе према кафи.
"Не би било тачно закључити да је конзумирање кафе мотивирано само генетским реакцијама на кофеин. У кафи постоји много биоактивних компоненти које би могле одредити конзумацију кафе", рекао је. "Поред тога, многи људи додају млеко и шећер кафи, а генетски фактори који су у основи уноса млека и шећера могу утицати на унос кафе."
Сљедећи корак у истрази биће испитивање гена идентификованих у овој студији и провјеравање имају ли утицаја на ризик од одређених болести, рекао је Цорнелис.
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет