Петак, 11. октобар 2013. - Нова студија Америчког друштва за борбу против рака додаје растућим доказима да физичка активност смањује ризик од рака дојке код жена у постменопаузи. Њени аутори кажу да је пракса умереног вежбања, попут ходања по сат времена дневно, била повезана са 14 процената нижим ризиком и великом физичком активношћу, са 25 процената мањом шансом за развој рака дојке у поређењу са ниском активност или неактивност
Истраживачи овог рада, објављени у дигиталном издању часописа 'Епидемиологија рака, биомаркери и превенција' и режији Алпе Пател, упоређивали су праксу вежбања и статус рака дојке код 73 615 жена у менопаузи које су учествовале у проспективној студији инциденције рака установљено од стране Америчког удружења за рак 1992. године. Током 17-годишње анализе, 4.760 жена дијагностиковано је рак дојке.
Отприлике свака десета (9, 2%) жена није пријавила рекреативне физичке активности на почетку студије, а међу активним људима просечна посвећеност била је еквивалентна 3, 5 сата седмично ходања умереним темпом. Углавном су изводили активности умереног интензитета, као што су ходање, бициклизам, аеробика и плес уместо интензивних физичких активности, попут трчања, пливања и тениса.
Међу свим женама, 47 процената рекло је да је ходање једина рекреативна активност. Физички активне жене имају тенденцију да буду мршавије, већа је вероватноћа да ће задржати или смршавјети током одрасле доби, вероватније да ће пити алкохол, али мање вероватно да пуше, поред употребе хормонске терапије после менопаузе, вероватније и ако имају урадио мамограф у последњих годину дана.
Међу онима који су ходање истакли као једину активност, они који су имали седам сати седмично имали су 14 процената нижи ризик од рака дојке у поређењу с онима који су шетали три или мање сати седмично. Према већини претходних студија, активније жене су имале 25 процената нижи ризик од рака дојке у односу на мање активне жене, удружење које није диференцирано статусом хормонских рецептора, индексом телесне масе. тежине или употреба хормона после менопаузе.
"Наши резултати јасно подржавају повезаност између физичке активности и карцинома дојке после менопаузе, при чему јача активност има јачи ефекат, " рекао је Пател. „Људи налазе контрадикторне информације о количина активности која им је потребна да би остали здрави. Без других физичких активности, ходање барем сат времена дневно било је повезано са нешто нижим ризиком од карцинома дојке. Више напорних активности додатно је смањило ризик. "
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
Ознаке:
Речник Психологија Прехрана
Истраживачи овог рада, објављени у дигиталном издању часописа 'Епидемиологија рака, биомаркери и превенција' и режији Алпе Пател, упоређивали су праксу вежбања и статус рака дојке код 73 615 жена у менопаузи које су учествовале у проспективној студији инциденције рака установљено од стране Америчког удружења за рак 1992. године. Током 17-годишње анализе, 4.760 жена дијагностиковано је рак дојке.
Отприлике свака десета (9, 2%) жена није пријавила рекреативне физичке активности на почетку студије, а међу активним људима просечна посвећеност била је еквивалентна 3, 5 сата седмично ходања умереним темпом. Углавном су изводили активности умереног интензитета, као што су ходање, бициклизам, аеробика и плес уместо интензивних физичких активности, попут трчања, пливања и тениса.
Међу свим женама, 47 процената рекло је да је ходање једина рекреативна активност. Физички активне жене имају тенденцију да буду мршавије, већа је вероватноћа да ће задржати или смршавјети током одрасле доби, вероватније да ће пити алкохол, али мање вероватно да пуше, поред употребе хормонске терапије после менопаузе, вероватније и ако имају урадио мамограф у последњих годину дана.
Међу онима који су ходање истакли као једину активност, они који су имали седам сати седмично имали су 14 процената нижи ризик од рака дојке у поређењу с онима који су шетали три или мање сати седмично. Према већини претходних студија, активније жене су имале 25 процената нижи ризик од рака дојке у односу на мање активне жене, удружење које није диференцирано статусом хормонских рецептора, индексом телесне масе. тежине или употреба хормона после менопаузе.
"Наши резултати јасно подржавају повезаност између физичке активности и карцинома дојке после менопаузе, при чему јача активност има јачи ефекат, " рекао је Пател. „Људи налазе контрадикторне информације о количина активности која им је потребна да би остали здрави. Без других физичких активности, ходање барем сат времена дневно било је повезано са нешто нижим ризиком од карцинома дојке. Више напорних активности додатно је смањило ризик. "
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
