Шта је са лечењем рака простате?

Пацијенти са "УроЦонти" поново нису видели продужење програма лекова у лечењу карцинома простате пре хемотерапије. Они оптужују министра да дискриминише пацијенте са овом болешћу и штити, по цену здравља и живота, интересе једне компаније. Поред тога, сазнају да за тренутак неће бити никога да их лечи, након што су сви специјалисти запослени на Клиничкој онколошкој клиници у Кракову, једног дана, прекинули свој посао.

Процес накнаде ензалутамиду већ је трајао 565 дана. Прошло је 266 дана од позитивне препоруке у вези са продужењем програма „Лечење метастатског карцинома простате отпорног на кастрацију (ИЦД-10 Ц-61)“ овом супстанцом. Тек након многих интервенција УроЦонтија (131 дан од позитивне препоруке), министарство је започело преговоре са произвођачем лека и до данас нема одлуке о овом питању. Мајска листа за надокнаду је, дакле, пета у којој се нови лек није појавио. Осим балтичких земаља, ми смо по том питању неславан изузетак у целој Европи.

Министар оставља утисак да ствар не познаје?

- Непосредно пре уноса мартовске листе, чуо сам у министарству да је нажалост „овог пута“ касно за промене и штета је што се раније нисам јавио по овом питању. Схватио сам да је недостатак времена једини разлог ... јер нико од осталих није пао. Стога сам својим следећим писмом желео да избегнем такву ситуацију и 26. марта, током Дијалога за здравље, питао сам министра Милковског како би било са приступом лечењу пре хемотерапије. Министар је рекао да не зна случај, али је обећао да ће га погледати! - каже Богусłав Олавски, председавајући одељења за простату „УроЦонти“. - Био сам шокиран, јер је одговорност овог министра да се бави дрогом. Требао би знати тему најмање десетина наших писања, или одговора на посланичка питања, под која се потписао! Министар је тражио две недеље и још увек сам веровао у његове добре намере.

Две недеље касније, ништа се није догодило.Упркос многим телефонским интервенцијама, министар је био неухватљив. А из писма које је министарство послало 25. марта, пацијенти су сазнали да ће поступак надокнаде бити затворен одлуком коју је издао министар здравља. Исти, који је 21. марта, током Форума пацијената са раком, рекао да „организације пацијената (...) представљају коме је намењен овај систем (...). Изузетно је важно јер су ближе болести, знају шта им треба и могу нам то прецизно пренети “.

- Тако сам пренео министру наш став, заснован на мишљењима светских стручњака, која нико не доводи у питање, и на препоруку председника АОТМиТ-а. И највише о искуству наших чланова који узимајући овај лек устају из кревета, враћају се на посао и на посао одлазе бициклом! Као што видите из мајске листе, нико то није узео у обзир ...

Нема шта да се излечи и нема никога!

Проблеми у вези са изједначавањем приступа лечењу карцинома простате пре хемотерапије нису једина брига пацијената из Удружења "УроЦонти". Са ужасом посматрају ситуацију у Кракову, где су једног дана сви специјалисти који раде на Клиничкој онколошкој клиници на Одељењу за онколошки центар - Институт у Кракову поднели отказ. Раније је то учинио шеф клинике др Марек Зиобро, који је поднео оставку када му је наређено да отпусти три лекара у оквиру технолошког вишка. Међутим, одговорио је да са тако ограниченим тимом није у могућности да обезбеди правилно функционисање Клинике и отишао је сам. И сви лекари иза њега.

- Ако је ово политика државе чији је приоритет у здравству наводно онкологија, нећемо стићи далеко - каже узнемирени Богуслав Олавски, становник Кракова. - Не само да министар здравља води неразумљиву политику повраћаја трошкова, која нам ограничава приступ терапијама које се успешно користе у целом свету, већ, како тек учимо, ускоро неће бити никога да нас лечи!

Да ли је новац проблем?

Пацијенти још једном истичу да, према речима стручњака, додавање новог лека у постојећи програм неће повећати издатак државног буџета, јер се два лека не могу узимати истовремено, па ће лекари преписати само један од њих, а НХФ ће га платити. Такође наводе податке Фонда о државним издацима за друге програме лекова у прве две године њиховог деловања: рак плућа 147 милиона, 36 милиона и 553 милиона, рак бубрега 55 милиона, мултипли мијелом 131 милион и лимфоцитна леукемија 46 милиона. Ово су само примери из 2018. и почетка 2019. године. Како је лако рачунати, министар је на њих потрошио преко 900 милиона ПЛН из буџетског новца. У овом случају не долази у обзир такви трошкови, јер то није нови програм, па чак ни продужење постојећег, већ омогућавање лекарима и пацијентима да одаберу терапије које су прикладне за одређене људе. Овако лечи цео свет!

- Па ако се не ради о новцу, шта онда? - пита се реторички председник Олавски и подсећа на причу од пре две године, када је произвођач блокирао додавање два нова лека у постхемотерапијски програм, чији је лек сада монопол против хемотерапије. - Још увек се надамо да кашњења нису резултат жеље да се одржи монопол једне компаније и одбрани њени интереси по сваку цену, али тешко је порећи да такво удружење настаје само од себе.

Дискриминација и нема избора

Артур Марцинек, онколошки пацијент и члан одељења за простату „УроЦонти“ учествовао је у мартовском разговору са Мациејем Миłковским, током којег је министар тражио две недеље времена. Господин Артур је веровао и чекао, мада практично није имао времена, јер је његов лекар већ био пред драматичним избором.

- Требало би да почнем да узимам ензалутаминд, али нисам имао избора. - каже Артур Марцинек. - Не могу да приуштим куповину лека из свог џепа, па сам се одлучивши за ону која се сада надокнађује, одлучио заувек лечити од ове друге, чак и ако је то боље за мене. Тако функционише забрана секвенце, коју не разумем. Тако сам изгубио две недеље чекајући министрову одлуку која није донета, а онда сам почео да узимам једини лек који је био на програму.

Пацијенти са раком простате у Пољској осећају се дискриминисаним од стране државе због разлика у приступу одређеним неопластичним болестима. Министарство на њих одабрало стотине милиона злота, а на друге - из непознатих разлога - не. Такође се осећају горе од пацијената са раком простате из других земаља, укључујући суседне земље.

- Живим у Кракову - каже Артур Марцинек. - Да сам се преселио неколико десетина километара даље у Словачку, наводно сиромашнији од нас, могао бих имати користи од свега што модерна медицина нуди, а не бити жртва несхватљиве здравствене политике моје земље. Удаљен сам мање од сат времена вожње од шансе за лечење!

Отворена питања

Онколошки пацијенти се не предају. Осим тога, немају другог избора. Нико други се неће борити за њих, јер министар током следећих церемонија уз њихово учешће само наглашава колико су важни и да без пацијената постојање министарства здравља нема смисла. Међутим, када је реч о томе, он не одговара на следећа писма.

- Касније сам постављао питања званичницима и лично и писмено - каже Богусłав Олавски.
- На већину нисам добио одговоре, укључујући последњи 6. маја. Можда је време да их питате јавно, путем медија? Па питам:

1. Шта је кривица пољских пацијената са раком простате што се са њима поступа много горе од пацијената са другим карциномима у Пољској и Европи?
2. Зашто је министарство толико забринуто да заштити интересе једне компаније на штету здравља и живота мушкараца који болују од рака простате? Како то могу да објасним очајним пацијентима који ме зову и пишу, питајући све чешће о стварним намерама Министарства?