Уторак, 3. септембар 2013. - Научници имају добре вести за старије одрасле особе који повремено забораве зашто су ушли у собу и престрављени су добијањем Алзхеимерове болести.
Губитак памћења везан за доб није само синдром који није повезан са страшном болешћу, већ за разлику од Алзхеимерове болести може бити реверзибилан и спречив, показала је студија објављена у часопису Сциенце Транслатионал Медицине од групе истраживача коју је водила Нобеловац, Ериц Кандел, са Универзитета Цолумбиа.
Користећи дароване људске мозгове и мозгове лабораторијских мишева, студија је прво идентификовала молекуларне недостатке који узрокују когнитивно старење.
У зраку наде у пољу које је једва имало шта да понуди одраслим особама са проблемима памћења, аутори студије су закључили да лекови, храна и понашање могу утицати на ове молекуларне механизме, помажући опоравку памћења.
Свака интервенција у том смислу значила би значајан напредак у случају оног што мало наука нуди у случају пада памћења: савети да останете когнитивно активни и здрави, који помажу неким људима, али не свима и имају слабу научну базу.
Идентификација молекула „где сам паркирао аутомобил?“ То би такође могло да оживи напоре умирања за развијање лекова који успоравају или укидају губитак памћења који прати нормално старење.
"Они су низ изврсних студија", рекла је Молли Вагстер из Националног института за старење, стручњакиња за смањење памћења повезаног са старењем и која не учествује у студији. "Дају нам трагове о механизму губитка памћења и надамо се да ће нас одвести на пут ка циљаној терапији."
Отприлике 40 одсто Американаца старијих од 85 година каже да осећа губитак памћења, показало је истраживање спроведено у истраживачком центру Пев 2008. године.
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
Ознаке:
Различит Здравље Лекови
Губитак памћења везан за доб није само синдром који није повезан са страшном болешћу, већ за разлику од Алзхеимерове болести може бити реверзибилан и спречив, показала је студија објављена у часопису Сциенце Транслатионал Медицине од групе истраживача коју је водила Нобеловац, Ериц Кандел, са Универзитета Цолумбиа.
Користећи дароване људске мозгове и мозгове лабораторијских мишева, студија је прво идентификовала молекуларне недостатке који узрокују когнитивно старење.
У зраку наде у пољу које је једва имало шта да понуди одраслим особама са проблемима памћења, аутори студије су закључили да лекови, храна и понашање могу утицати на ове молекуларне механизме, помажући опоравку памћења.
Свака интервенција у том смислу значила би значајан напредак у случају оног што мало наука нуди у случају пада памћења: савети да останете когнитивно активни и здрави, који помажу неким људима, али не свима и имају слабу научну базу.
Идентификација молекула „где сам паркирао аутомобил?“ То би такође могло да оживи напоре умирања за развијање лекова који успоравају или укидају губитак памћења који прати нормално старење.
"Они су низ изврсних студија", рекла је Молли Вагстер из Националног института за старење, стручњакиња за смањење памћења повезаног са старењем и која не учествује у студији. "Дају нам трагове о механизму губитка памћења и надамо се да ће нас одвести на пут ка циљаној терапији."
Отприлике 40 одсто Американаца старијих од 85 година каже да осећа губитак памћења, показало је истраживање спроведено у истраживачком центру Пев 2008. године.
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
