Петак, 14. јуна 2013. Амерички научници успели су по први пут да покажу да се може мерити развој мождане функције плода у матерници.
Студија, објављена у среду у часопису Сциенце Транслатионал Медицине, у будућности би могла да послужи за откривање неуролошких поремећаја, попут аутизма, хиперактивног поремећаја или дислексије, за које се верује да настају због прекида рада Комуникација можданог система.
Мориах Тхомасон и њен тим користили су технику познату као функционално снимање магнетном резонанцом (МРИ) како би у стварном времену визуелно видели знакове комуникације између различитих делова мозга плода.
"Многе ствари за које знамо да им мозак не иде добро не могу се открити фотографијом. А сада овом новом методом можемо приказати развој мозга у матерници из посматрања можданих активности", објаснио је ББЦ Ворлд Тхомасон.
Специјалисти Државног универзитета Ваине у Детроиту до сада су приметили 110 трудница између 24 и 38 недеља. Међутим, они и даље регрутују пацијенте за продужење студије.
"Већина фетуса које смо скенирали су здрави и пратили смо их након рођења", каже стручњак. "Циљ је повезати напредак једном рођен са онима које опажамо у материци."
Тхомасон сматра да овај алат може бити кориснији за откривање поремећаја него за предвиђање да ли је дете паметније од другог.
"Оно што сада представљамо је ново средство и сада је на научној заједници да га користи за накнадна истраживања", појашњава он.
Стручњак каже да би следећи корак био да се мало више дефинише како се неуронска мрежа формира у мозгу.
"Када смо започели (ово истраживање) нисмо знали да ли можемо да извршимо мерење или ћемо да проверимо да ли је мождани систем плода у року од 24 недеље врло сличан ономе што смо видели касније."
"Дакле, ово је само полазна основа. Пред нама је још много посла да дефинишемо како те мреже изгледају; и тек тада мислим да би природни корак био упоређивање болести или ненормалних дешавања са здравим развојем", додаје Тхомасон.
Истраживачи су такође открили да су подручја мозга која се налазе у истом подручју, али на супротним странама имали јаче везе када је удаљеност између њих мања.
За ауторе студије овај феномен има смисла узимајући у обзир оно што се до сада знало о развоју дечијег мозга.
Како расту, мождане везе прелазе веће удаљености.
Истраживање је такође утврдило да мождане везе код фетуса прво покривају кратке удаљености.
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
Ознаке:
Породица Вести Провери
Студија, објављена у среду у часопису Сциенце Транслатионал Медицине, у будућности би могла да послужи за откривање неуролошких поремећаја, попут аутизма, хиперактивног поремећаја или дислексије, за које се верује да настају због прекида рада Комуникација можданог система.
Мориах Тхомасон и њен тим користили су технику познату као функционално снимање магнетном резонанцом (МРИ) како би у стварном времену визуелно видели знакове комуникације између различитих делова мозга плода.
"Многе ствари за које знамо да им мозак не иде добро не могу се открити фотографијом. А сада овом новом методом можемо приказати развој мозга у матерници из посматрања можданих активности", објаснио је ББЦ Ворлд Тхомасон.
Специјалисти Државног универзитета Ваине у Детроиту до сада су приметили 110 трудница између 24 и 38 недеља. Међутим, они и даље регрутују пацијенте за продужење студије.
"Већина фетуса које смо скенирали су здрави и пратили смо их након рођења", каже стручњак. "Циљ је повезати напредак једном рођен са онима које опажамо у материци."
Први корак
Тхомасон сматра да овај алат може бити кориснији за откривање поремећаја него за предвиђање да ли је дете паметније од другог.
"Оно што сада представљамо је ново средство и сада је на научној заједници да га користи за накнадна истраживања", појашњава он.
Стручњак каже да би следећи корак био да се мало више дефинише како се неуронска мрежа формира у мозгу.
"Када смо започели (ово истраживање) нисмо знали да ли можемо да извршимо мерење или ћемо да проверимо да ли је мождани систем плода у року од 24 недеље врло сличан ономе што смо видели касније."
"Дакле, ово је само полазна основа. Пред нама је још много посла да дефинишемо како те мреже изгледају; и тек тада мислим да би природни корак био упоређивање болести или ненормалних дешавања са здравим развојем", додаје Тхомасон.
Истраживачи су такође открили да су подручја мозга која се налазе у истом подручју, али на супротним странама имали јаче везе када је удаљеност између њих мања.
За ауторе студије овај феномен има смисла узимајући у обзир оно што се до сада знало о развоју дечијег мозга.
Како расту, мождане везе прелазе веће удаљености.
Истраживање је такође утврдило да мождане везе код фетуса прво покривају кратке удаљености.
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
