Који се третмани тренутно користе за лечење раног рака дојке? И која је њихова ефикасност? Статистички подаци уливају оптимизам, јер захваљујући образовању и опсежним скрининг тестовима, група пацијената са рано дијагностикованим раком има веће шансе да победи у болести. О лечењу раног карцинома дојке разговарамо са др Катарзином Погода из Одељења за рак дојке и реконструктивну хирургију Онколошког центра - Института у Варшави.
- Шта значи рани рак дојке и на колико жена у Пољској утиче?
Катарзина Веатхер: Сви пацијенти са раком дојке подељени су у две главне групе. Један, веома велики део, преко 90% пацијентица, пати од не-узнапредовалог карцинома дојке. Остатак, тј. Око 6-7%, чине пацијенти са узнапредовалим, метастатским раком дојке. Прва група жена којима је дијагностикован рани хируршки или локално узнапредовали рак дојке су жене које се лече у намери да излече. Можемо користити различите методе лечења - хируршку, радиотерапију, хемотерапију, циљане терапије или хормонску терапију.
- Које су врсте рака и каква је њихова прогноза?
Катарзина Веатхер: Да би се рак дојке добро лечио, треба одредити одређене хормонске рецепторе: естроген и прогестерон и ХЕР2 рецептор. Помоћу ових рецептора и индекса пролиферације Ки-67 можемо да кажемо како пацијент треба да се лечи.
Болесници се могу поделити у 3 групе. Најбројнија група, више од 70%, су жене које пате од хормонски зависног карцинома дојке, тј. Код њиховог карцинома дојке налазимо присуство хормонских рецептора, а ХЕР2 рецептор је негативан. Друга група пацијената, приближно 18-20%, су пацијенти са ХЕР2 позитивним карциномом дојке - у овом случају је важно користити анти-ХЕР2 терапију. Најмања група пацијената су пацијенти са дијагностикованим троструким негативним карциномом дојке, што значи да су сва три рецептора негативна. То је врло агресиван рак који захтева интензивну хемотерапију.
Прогноза пацијената варира у зависности од врсте тумора, тј. Експресије поменутих рецептора. Агресивни подтипови су троструко негативни и ХЕР2 позитивни рак дојке. У тим случајевима се чешће јављају понављање болести и удаљене метастазе. Код жена које имају хормонски зависни рак дојке након операције, радиотерапије или хемотерапије, хормонску терапију користимо 5 или чак 10 година.
Ове даме су додатно обезбеђене у то време, мада тада може доћи и до рецидива. Важан фактор код пацијената са раком дојке је стање регионалних лимфних чворова, тј. Аксилара. Ако је било метастаза у већем броју, ризик од рецидива је већи.
- Рекли сте да ХЕР2 позитивни рак дојке спада у групу лоших прогноза, али да ли постоји шанса за излечење?
Катарзина Погода: Да, током година савремене терапије су промениле перцепцију лечења ове врсте карцинома. Лечење се много променило, а доступност савремених лекова за лечење ХЕР2 позитивног карцинома дојке се побољшала. Тешко је упоређивати тренутне резултате истраживања са онима који су изведени, на пример, пре 10 година.
У прошлости су све жене које су могле бити оперисане и када тумор није био велик, започињале су оперативне захвате. Такозвани очувајући третман, тј. изрезан је само мали део дојке са овим тумором или је урађена мастектомија. Последњих година у лечењу ХЕР2 позитивног и троструко негативног карцинома дојке започињемо са тзв преоперативна терапија.
Ако откријемо рак код жене веће од 2 центиметра или ако су регионални лимфни чворови (аксиларни, супраклавикуларни) клинички сумњиви, биопсијом проверавамо да ли заиста постоје ћелије карцинома. Тада можемо започети лечење преоперативном терапијом. Чак и у случају тако малих тумора дужине 2 цм, пацијент прима хемотерапију у комбинацији са анти-ХЕР2 терапијом.
С друге стране, међународне препоруке кажу да у случају такве терапије вреди додати други лек који такође блокира ХЕР2 рецептор - тада је лечење ефикасније у смислу смањења тумора, а сам третман се назива двострука брава. У таквој терапији идеја је да тумор потпуно нестане, односно након терапије, када је хирург оперисао мали фрагмент где се налазио тумор, једноставно нема ћелија карцинома. Прогноза за ове пацијенте је тада обично боља.
Да би се постигао потпун патолошки одговор, вреди посегнути за двоструком блокадом, која је ефикаснија од само једног анти-ХЕР2 лека у комбинацији са хемотерапијом.
- Међутим, важно је да се овај рак открије рано?
Катарзина Веатхер: Наравно, превенција је од велике важности. Што је тумор мањи, већа је шанса за опоравак. Рак дојке је најчешћи рак код жена већ дуги низ година у Пољској и европским земљама. То је рак где је профилакса заиста од велике важности, јер је рано откривање повезано са бољим исходима лечења.
У Пољској је тест посвећен превенцији ове болести мамографија - посвећена женама старости 50-69 година. Мамографију је најбоље урадити у једном центру како би се наредни тестови могли упоређивати једни с другима. Млађим дамама које имају посебно оптерећену породичну историју, попут маме, сестре или тетке које су имале рак дојке или рак јајника, добро је урадити ултразвучни преглед дојке. Недеља након менструације је најбоље време за овај тест. Запамтите да и млађе жене пате од рака дојке.
- У свету се много говори о двострукој блокади, али да ли јој жене у Пољској имају приступ?
Катарзина Веатхер: Када је реч о периоперативном лечењу, на њега се понекад говори. Лично мислим да је мало премало. Срећом, од 1. септембра 2019. године третман двоструке блокаде надокнађује се не само женама са узнапредовалим Хер2 позитивним карциномом дојке, већ и пацијентима у раним стадијумима болести.
Наука иде много даље и требали бисмо је искористити. У клиници у којој радим обавештавамо вас о овој могућности и неке жене се одлучују да користе ову врсту терапије. Као лекари, чинимо све да ове жене излечимо.
Како се дијагностикује рак дојке?
Стручњак
Аутор: МоонДог
Др Катарзина Веатхер - ради на Одељењу за рак дојке и реконструктивну хирургију у Онколошком центру - Институту у Варшави. Специјализовала се за клиничку онкологију и положила је ЕСМО испит из клиничке онкологије (2015).Отворила је докторску дисертацију о пацијентима са троструко негативним карциномом дојке. Њен досадашњи истраживачки рад односио се на пацијенте са раком дојке са метастазама у мозгу и пацијенте са троструко негативним карциномом дојке (публикације у страним и пољским часописима). Такође спроводи истраживања о нези младих пацијената са раком дојке и квалитету живота пацијената са раком дојке.
Члан је уредништва Медицина Практицзна - Онкологии. Стипендиста ЕСМО и ЕСО грантова. 2014. године завршила је истраживачку праксу у Свеобухватном центру за рак Сиднеи Киммел на Универзитету Јохнс Хопкинс у Балтимору у оквиру Авон Глобалног програма клиничких стипендиста за рак дојке. 2018. године завршила је студије на Европској школи за онкологију и Универзитету у Улму са врло добрим резултатом, добивши Сертификат о компетентности за рак дојке. Члан је АСЦО, ЕСМО, ПТОК и ПТО. У име Клинике ради са Групом за рак дојке у ЕОРТЦ-у (члан Управног одбора, Лиасион витх Куалити оф Лифе Гроуп, тренутно током двогодишње обуке за програм вође истраживача у раној каријери).
