Да ли и даље одлазе на рад у иностранство? Да ли млади желе да уче у овој професији? Колика је несташица? Да ли недостаци расту? Шта учинити да их смањите? На питања одговара Зофиа Маłас - председница Врховног савета медицинских сестара и бабица.
- Колико имамо људи у Пољској који раде као медицинске сестре и бабице? У публикацијама за штампу могу се наћи различити подаци, често међусобно значајно различити.
Сестринска самоуправа, као и свака професионална самоуправа, води свој регистар људи који раде у овој професији. Према Централном регистру медицинских сестара и бабица, у Пољској има приближно 335.000 људи у овој професији. Међутим, у ствари у Пољској имамо око 260 000 медицинских сестара и бабица. Дакле, регистар укључује преко 65.000 незапослених медицинских сестара и бабица.
- Одакле разлике између података из Регистра и стварног стања?
Регистар укључује сва лица која су стекла квалификације за ту професију и започела посао. Међутим, неке медицинске сестре и бабице које се пензионишу не одјављују се, иако би требале да испуне ову обавезу. Често се воде чињеницом да, иако више неће бити стално запослени, желе да задрже право на вежбање, како не би ограничили могућност додатног зарађивања током пензионисања.
- Подаци из Централног регистра су прецењени у односу на стварно стање.
Подаци доступни Врховној комори медицинских сестара и бабица су поуздани. У 2018. години спровели смо заједничко истраживање са Централним заводом за статистику, који је сваку особу у ЗУС регистрима проверавао према ПЕСЕЛ броју. Централни завод за статистику оценио је ЦРПиП као извор високог степена корисности и тачности у сврху спровођења таквих анализа.
- Да ли се смањује број запослених медицинских сестара у Пољској?
Једноставно се не смањује! 2015. године, када сам започео свој мандат председника НРПиП-а, у систему је било приближно 30.000 запослених медицинских сестара и бабица до 40 година. А сада их је 44.000. Ово показује јасан тренд раста.
- У млађој старосној групи све је више медицинских сестара, а истовремено се укупан број запослених у овој професији не смањује.
Али ово не испуњава потребе, јер друштво стари, а број пацијената у клиникама и болницама расте. Стога, са смањењем броја медицинских сестара, потражња се повећава, тј. Повећавају се недостаци у запошљавању.
- Колики је недостатак сестринског особља у Пољској?
Веома велика, чак и алармантна. Чак 72 посто пољских болница пријављује потребу за особљем за негу и бабицу!
Али нас још више брине висока и растућа просечна старост сваке године: просечна пољска медицинска сестра има 52, а бабица 50 година. То је разлог за тзв генерацијски јаз у нашој професији. Врховни савет медицинских сестара и бабица годинама извештава релевантне институције о опасности од повећања овог јаза и негативним социјалним последицама повезаним с тим.
- Да ли сестре још увек масовно емигрирају на боље плаћене послове?
Па не! Тренд се окренуо. Све мање медицинских сестара одлази, а неке се и враћају.
Властити статистички подаци нам омогућавају праћење овог феномена. За рад ван Пољске, у земљама Европске уније, тзв уверење о квалификацијама за обављање праксе, које издаје окружно веће медицинских сестара и бабица на захтев заинтересоване особе. До 2015. године издавали смо 1.300-1500 таквих сертификата годишње. Од тада се њихов број систематски смањује. У 2017. их је било нешто више од 600, док је прошле године било само 488.
Занимљиво је да примамо пуно упита о платама и условима рада у Пољској од пољских медицинских сестара које раде у својој професији у Скандинавији, Великој Британији и другим земљама и размишљају о повратку у домовину. Такве одлуке доносе све чешће, а побољшање плата медицинских сестара и бабица овде је од велике важности.
- Да ли млади људи вољно бирају ову професију?
Последњих година интересовање за проучавање неге значајно се повећало. Ово је врло позитиван развој догађаја.
Млади посматрају ситуацију на тржишту рада, виде и побољшање зарада медицинских сестара и бабица, па из тога изводе практичне закључке.
Недавно сам похађао Универзитет у Шлеској на тзв Пругање, тј. Уручење неговачке капе студентима прве године неге и акушерства. Било их је чак триста, а сећам се да је пре само неколико година око 190 људи започело студије. Задовољни смо све већим бројем људи који су спремни да уче и раде у нашим лепим и потребним професијама. Ако ово буде праћено брзим повећањем броја места на овим курсевима, несташица ће се постепено смањивати. Наравно, то ће бити одложено за најмање три године, јер је толико времена потребно за образовање лиценциране медицинске сестре и бабице.
- Универзитети би требали реаговати и прихватити више кандидата за студије.
Прогноза коју је припремио НРПиП показује да имамо премало дипломаца из неге и акушерства. Ако наставимо да их образујемо колико и раније, нећемо спречити појаву повећања просечне старости представника наше професије.
- Ако не дође до открића и великог броја места за негу, просечна медицинска сестра ће 2030. бити 60, а бабица 55.
А несташица у болницама и клиникама ће нарасти до драматичних размера.
- Па шта би требало да буде повећање броја студената неге?
Уписи за негу треба да буду најмање удвостручени.
Да бисмо инхибирали пораст просечне старости, морали бисмо да повећамо упис на 8000 људи годишње (са тренутних 5,5 000 који ове студије започињу сваке године). То значи 60-постотно повећање сестринских позиција!
Међутим, да бисмо побољшали број медицинских сестара на 1000 становника са пољских 5,2 и достигли европски просек од 9,4 медицинских сестара на 1000 становника, морали бисмо повећати број дипломаца на 13-14 хиљада годишње. То је више од 2,5 пута више него што тренутно излази на тржиште сваке године.
- Да ли универзитети одговарају на растуће потребе тржишта?
Да дефинитивно. Број универзитета са сестринским и акушерским факултетима јасно и систематски расте. 2005. их је у Пољској било 74, а сада их је 101. То је пораст од скоро 50 одсто у року од 14 година! Многи нови захтеви за сагласност за отварање овог поља студија чекају одобрење у Министарству здравља.
- Тренутно постоји ЕУ програм за образовање медицинских сестара и бабица, у оквиру којег студент добија прилично велику стипендију, а универзитет финансира своје студије.
Сва средства која је Пољској доделила Европска унија већ су додељена и нису задовољила све универзитете који желе да образују медицинске сестре.
Сада међу младима имамо велико интересовање за добијање медицинских сестара и бабица, али тешко је предвидети колико дуго ће се наставити овај повољан тренд. Због тога је неопходно деловати одмах и одлучно како би се ефикасно премостио производни јаз. Такође видимо потребу, чак и неопходност друштвеног промовисања наших професија као племениту, неопходну и која доноси пуно задовољства.
- Којим бисте аргументима убедили младе да студирају негу и акушерство?
За промоцију наше професије потребан је добар ПР. Ево мојих аргумената.
- Дипломирање сестринства пружа сигурност посла и стабилан посао у условима све веће несташице на овом тржишту.
- Не постоји страх од технолошког вишка или губитка посла, јер потражња за медицинским сестрама и бабицама у Пољској још дуго неће бити задовољена.
- Плате у нашој индустрији су се у последње време знатно побољшале и наставиће да расту. Побољшање је толико приметно да натера медицинске сестре да почну радити у својој наученој професији, па чак и да се врате из емиграције.
- Здравствене установе чекају дипломце који чак могу да бирају између понуда, посебно у великим градовима.
- Одабиром да радите као медицинска сестра или бабица осигуравате да радите важан посао који вам је потребан, а у друштву које стари, медицинске сестре ће бити све више цењене и поштоване.