Акутна планинска болест (МАМ), која се назива и висинска болест, пустош, сороцхе или показивач, обично се појављује након 3500 метара.
Следе узроци, главни симптоми и лечење.
Узроци
Акутна планинска болест настаје због пада атмосферског притиска на надморској висини, што доводи до недостатка кисеоника. Што се више повећава висина, то густоћа зрака слаби више.
Постоје одређени фактори ризика, попут присуства високог индекса телесне масе (БМИ) и старости особе. У ствари, адолесценти и старији су често подложни висинској болести.
Симптоми
Опћенито без озбиљности, симптоми акутне планинске болести укључују главобољу, мучнину, губитак апетита, умор, вртоглавицу, несаницу и диспнеју (краткоћа даха).
У ретким случајевима, а посебно на местима са великом надморском висином, последице могу бити теже ако се појаве мождани едеми надморске висине или велике надморске висине (ЕЦА или ЕЦГА) или плућни едем надморске висине или велике надморске висине (ЕПА или ЕПГА ).
Третмани
Препоручује се прекид успона кад се појаве први симптоми. У случају болести на малој висини, није потребно одмах силазити.
Препоручена решења су да се често одмарате и узимате таблете против болова против главобоље. Са друге стране, битно је спуштање висине у случају едема или у случају неефикасног лечења.
У случају акутне епизоде, која се може догодити на више од 4000 м надморске висине, може се замислити да се прибегне преносној хипербаричкој комори коју професионалци користе у овом случају. Пацијент лежи унутар коморе која је тада натечена при притиску који омогућава смањење надморске висине од 2500 м до 3000 м.
Превенција
Превенција акутне планинске болести врши се аклиматизацијом на висину. Савјетује се да се крене према прогресивном успону како би се тијело навикло на атмосферски притисак.
Такође се препоручује хидратација, храњење без вишка, не пушење и не пијење алкохола.
Фото: © Деан Мориарти - Фотолиа.цом
