Среда, 20. мај 2015. - Операција тако једноставна као уклањање додатака постала је изузетно опасна операција: ако се рана зарази, пацијент може претрпети сепсу и умрети. Трансплантације су постале практично немогуће, свака инфекција ће убити пацијента.
Пнеумонија је опет била главни убица старијих особа. А међу младима постоји епидемија: гонореја, сексуално преносива инфекција која изазива неплодност и ектопичну трудноћу, потенцијално смртоносни поремећај за мајку.
Такође нисмо у могућности да лечимо пацијенте са туберкулозом, или оне који пате од озбиљних несрећа, или оне који су изгорели.
Нова протеза, кук или кољено, нови срчани залистак, пластична операција, па чак и тетоважа: сви ови услови постали су огроман ризик од смрти.
Добродошли у еру после антибиотика. Доба у којој су такозвани „чудотворни лекови“, антибиотици, престала да делује.
Још увек не стижемо до тога, али смо близу.
Бактерије су стекле отпорност на ове лекове и имамо све мање и мање могућности за лечење инфекција.
Научници су већ започели разговор о овој ери пост антибиотика. Извештај који је наручила британска влада каже да ће, уколико до 2050. године не будемо имали нове антибиотике, у свету умрети 10 милиона људи сваке године.
"Пре него што су антибиотици откривени 40-их, све заразне болести, попут упале плућа, менингитиса, кожне инфекције, туберкулозе, итд., Постале су компликоване, развиле сепсу и имале врло висок смртност", каже за ББЦ Мундо Пилар Рамон Пардо, регионални саветник за антимикробну резистенцију Светске здравствене организације и Панаамеричке здравствене организације.
"Ако наставимо тим путем да имамо све више и више патогена који су постали мултирезистентни, имамо ризик да се вратимо у ту ситуацију."
"Заправо, већ је видимо код многих болести узрокованих резистентним патогенима - као што су упала плућа, сепса или тешке дијареје - које имају веће компликације и већи ризик од смрти за пацијента", додаје он.
"А утицај антибиотика је огроман и превазилази заразне болести: постоје пацијенти који су примили трансплантације, они који су имуносупресирани лечењем рака, који улазе у болницу због срчаног удара и добијају болничку инфекцију, несреће, опекотине, операције итд. ", додаје он.
Али, оно што нас је довело овамо, кажу стручњаци, је злоупотреба коју смо дали антибиотицима.
Са сваком инфекцијом коју лечимо без потребе за тим лековима, са сваким третманом који не узимамо како је назначено, чине ове лекове мање и мање ефикасним.
Али упозорење није ново. Стручњаци већ неколико година покушавају упозорити на ризик од појаве ових лекова.
Међутим, у извештају објављеном прошлог априла, СЗО указује да само 34 од 133 проучене земље имају национални план за борбу против резистенције на антибиотике.
У Латинској Америци само су три земље успоставиле овај план. Проблем у региону посебно је распрострањен продајом антибиотика без рецепта: у 18 земаља у региону, каже ВХО, они се могу набавити на овај начин.
"То је сложен проблем који је тешко пренети грађанима", каже др Рамон.
"Подразумијева низ детерминанти: непримјерена употреба, употреба стоке и пољопривреде, недостатак лабораторијских капацитета за откривање отпорности."
"То је такође проблем који мало знају грађани, јавно мњење, доносиоци одлука. И нису предузете одговарајуће мере да се он обузда", каже експерт ВХО-ПАХО.
Највероватније, та мајка купује антибиотик и даје га својој беби.
"Ако беби није потребан тај антибиотик, антибиотик неће имати утицаја на болест, али може имати штетне ефекте на дете", објашњава др Рамон Пардо.
Поред тога, лек може да изазове отпорност у флори тог детета. Што значи да следећи пут када детету буде потребан антибиотик, оно можда неће имати ефекта.
"Зато је врло важно да било какво регулисање продаје антибиотика буде попраћено побољшањем приступа здравственим услугама", каже он.
"И наравно, морате да едукујете становништво, образовање лекара и особља за издавање лекова у апотекама и утврдите правила која регулишу продају антибиотика", каже стручњак.
Последњи пут када је у свету уведена нова класа антибиотика - породица лекова са потпуно новом активношћу - пре 30 година.
Велике фармацеутске компаније обуставиле су своја истраживања о антибиотицима због огромних трошкова које ово поље подразумева и несигурности да ли ће са њима моћи да профитирају.
Зато, каже Пилар Рамон, ВХО промовише глобални акциони план против резистенције на антибиотике.
То ће бити једна од главних тема о којој ће се разговарати на годишњем састанку Светске здравствене организације који је почео овог понедељка у Женеви, у Швајцарској.
"Са овим се очекује да ће свака земља развити свој национални план, који би требао бити мултисекторски и укључивати пољопривредни сектор, сточарство, невладине организације, заједницу, фармацеутску индустрију како би стимулисао развој нових лијекова и нових студија како би се открио отпор", каже он. за ББЦ Мундо, експерт ВХО.
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
Ознаке:
Исхрана-И-Исхрана Речник Прехрана
Пнеумонија је опет била главни убица старијих особа. А међу младима постоји епидемија: гонореја, сексуално преносива инфекција која изазива неплодност и ектопичну трудноћу, потенцијално смртоносни поремећај за мајку.
Такође нисмо у могућности да лечимо пацијенте са туберкулозом, или оне који пате од озбиљних несрећа, или оне који су изгорели.
Нова протеза, кук или кољено, нови срчани залистак, пластична операција, па чак и тетоважа: сви ови услови постали су огроман ризик од смрти.
Добродошли у еру после антибиотика. Доба у којој су такозвани „чудотворни лекови“, антибиотици, престала да делује.
Још увек не стижемо до тога, али смо близу.
Чудесно
Антибиотици, који су спасили милионе живота скоро 80 година захваљујући својој способности да убију бактерије и претворе смртоносне болести у пуку нелагоду, губе ту моћ.Бактерије су стекле отпорност на ове лекове и имамо све мање и мање могућности за лечење инфекција.
Научници су већ започели разговор о овој ери пост антибиотика. Извештај који је наручила британска влада каже да ће, уколико до 2050. године не будемо имали нове антибиотике, у свету умрети 10 милиона људи сваке године.
"Пре него што су антибиотици откривени 40-их, све заразне болести, попут упале плућа, менингитиса, кожне инфекције, туберкулозе, итд., Постале су компликоване, развиле сепсу и имале врло висок смртност", каже за ББЦ Мундо Пилар Рамон Пардо, регионални саветник за антимикробну резистенцију Светске здравствене организације и Панаамеричке здравствене организације.
"Ако наставимо тим путем да имамо све више и више патогена који су постали мултирезистентни, имамо ризик да се вратимо у ту ситуацију."
"Заправо, већ је видимо код многих болести узрокованих резистентним патогенима - као што су упала плућа, сепса или тешке дијареје - које имају веће компликације и већи ризик од смрти за пацијента", додаје он.
"А утицај антибиотика је огроман и превазилази заразне болести: постоје пацијенти који су примили трансплантације, они који су имуносупресирани лечењем рака, који улазе у болницу због срчаног удара и добијају болничку инфекцију, несреће, опекотине, операције итд. ", додаје он.
Против времена
Научници широм света трче против времена покушавајући да разумеју како су патогени успели да развију своју отпорност.Али, оно што нас је довело овамо, кажу стручњаци, је злоупотреба коју смо дали антибиотицима.
Са сваком инфекцијом коју лечимо без потребе за тим лековима, са сваким третманом који не узимамо како је назначено, чине ове лекове мање и мање ефикасним.
Али упозорење није ново. Стручњаци већ неколико година покушавају упозорити на ризик од појаве ових лекова.
Међутим, у извештају објављеном прошлог априла, СЗО указује да само 34 од 133 проучене земље имају национални план за борбу против резистенције на антибиотике.
У Латинској Америци само су три земље успоставиле овај план. Проблем у региону посебно је распрострањен продајом антибиотика без рецепта: у 18 земаља у региону, каже ВХО, они се могу набавити на овај начин.
"То је сложен проблем који је тешко пренети грађанима", каже др Рамон.
"Подразумијева низ детерминанти: непримјерена употреба, употреба стоке и пољопривреде, недостатак лабораторијских капацитета за откривање отпорности."
"То је такође проблем који мало знају грађани, јавно мњење, доносиоци одлука. И нису предузете одговарајуће мере да се он обузда", каже експерт ВХО-ПАХО.
Регулација
А такође, додаје, то је деликатан проблем јер шта мајка може учинити у забаченој области која нема приступ лекару ради лечења своје бебе, али има ли апотеку у којој може да купи антибиотик?Највероватније, та мајка купује антибиотик и даје га својој беби.
"Ако беби није потребан тај антибиотик, антибиотик неће имати утицаја на болест, али може имати штетне ефекте на дете", објашњава др Рамон Пардо.
Поред тога, лек може да изазове отпорност у флори тог детета. Што значи да следећи пут када детету буде потребан антибиотик, оно можда неће имати ефекта.
"Зато је врло важно да било какво регулисање продаје антибиотика буде попраћено побољшањем приступа здравственим услугама", каже он.
"И наравно, морате да едукујете становништво, образовање лекара и особља за издавање лекова у апотекама и утврдите правила која регулишу продају антибиотика", каже стручњак.
Истраживање и развој
Други велики проблем је недостатак спремности великих фармацеутских компанија да развију нове антибиотике.Последњи пут када је у свету уведена нова класа антибиотика - породица лекова са потпуно новом активношћу - пре 30 година.
Велике фармацеутске компаније обуставиле су своја истраживања о антибиотицима због огромних трошкова које ово поље подразумева и несигурности да ли ће са њима моћи да профитирају.
Зато, каже Пилар Рамон, ВХО промовише глобални акциони план против резистенције на антибиотике.
То ће бити једна од главних тема о којој ће се разговарати на годишњем састанку Светске здравствене организације који је почео овог понедељка у Женеви, у Швајцарској.
"Са овим се очекује да ће свака земља развити свој национални план, који би требао бити мултисекторски и укључивати пољопривредни сектор, сточарство, невладине организације, заједницу, фармацеутску индустрију како би стимулисао развој нових лијекова и нових студија како би се открио отпор", каже он. за ББЦ Мундо, експерт ВХО.
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
-mona-skutecznie-wyleczy.jpg)
