Губитак слуха може убрзати смањење можданог ткива

Уторак, 11. фебруара 2014. - Истраживачи са Универзитета Јохнс Хопкинс и Националног института за старење у Сједињеним Државама открили су да губитак слуха изгледа да убрзава смањење можданог ткива које се јавља с годинама.

Резултати ове студије, коју је објавио часопис "Неуроимаге", додају растућу листу здравствених последица повезаних са губитком слуха, укључујући повећани ризик од деменције, падова, примања у болницу и уопште смањења Физичко и ментално здравље.
За овај рад, Франк Лин и његов тим користили су податке из Балтиморе Лонгитудинал Студи, још увек у току, како би упоредили промене мозга које се током времена догађају код одраслих који имају нормалан слух и других који с потешкоћама чују. Ова епидемиолошка студија је покренута 1958. године како би се пратило неколико здравствених чинилаца на хиљаде мушкараца и жена.
Претходна истраживања су повезивала губитак слуха и изразите разлике у структури мозга, како код људи тако и код животиња. Тачније, као што се види, структуре које обрађују звучне информације обично су биле мање, али није било познато да ли су се те структурне разлике појавиле пре или након губитка слуха. Међутим, у последњој студији, 126 учесника је регрутовано за оне који су били подвргнути магнетној резонанци како би видели промене мозга током најмање 10 година, за које време су такође били подвргнути комплетним медицинским прегледима, укључујући тестове слуха.
На почетку ове поданализе 75 је имао нормалан ниво слуха, а 51 је већ имао одређени тип недостатка, уз губитак од најмање 25 децибела. Након анализе МРИ-ја извршених касније, видели су да учесници којима је слух већ ослабљен имају бржи степен церебралне атрофије, у поређењу са онима који имају нормалан слух.
Генерално, људи са слушним проблемима губе више од једног кубног центиметра можданог ткива више сваке године, у поређењу с онима који имају слух. И особе са слушним проблемима су такође имале веће контракције у одређеним регионима, укључујући оне који су одговорни за обраду звука и говора.
Ово последње није изненађење, признао је Лин, јер тврди да је то последица оштећења слушног кортекса због недостатка слуха, што би могло погодовати атрофији. Међутим, додаје, ове структуре не функционишу изоловано и њихове одговорности не завршавају у класификацији звукова и језика, јер постоје неке регије које такође играју улогу у меморији и сензорној интеграцији, тако да се смањује То би могло бити повезано са раним фазама благог когнитивног оштећења и Алзхеимерове болести.
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет