Четвртак, 14. новембар 2013. - Готово четвртина Латиноамериканаца - око 130 милиона људи - је гојазно, а неке од највећих регионалних економија, попут Мексика, Чилеа и Аргентине, показују највећи проценат одраслих са прекомерном тежином.
Гојазност више није искључиви проблем богатих земаља. Ширење нездраве и вишка калоричних дијета, лоше вјежбање и сједећи начин живота узроковали су да Латинска Америка постаје све више претила, што повећава пријетњу темељима здравственог система.
Трошкови су такође велико оптерећење за развој региона. Према овом истраживању Панаамеричке здравствене организације, само здравствени издаци који настају услед дијабетеса - главне болести повезане са гојазношћу - достижу 65.000 милиона долара годишње.
Ако се овај тренд не заустави, до 2030. године број гојазних Латиноамериканаца достићи ће 30% становништва, показују подаци Светске банке. Према Светској здравственој организацији (СЗО), гојазност је постала глобална епидемија која сваке године одузме животе најмање 2, 8 милиона одраслих.
За Латинску Америку, ови подаци представљају непожељно повећање медицинских консултација, здравствених трошкова и популације са већим ризиком од незаразних болести попут хипертензије, дијабетеса или кардиоваскуларних болести.
"Земље региона припремају своје здравствене системе за суочавање са повећањем броја пацијената са хроничним болестима које произилазе из гојазности, али оне и даље морају да ојачају примарну негу како би откриле ризик и спречиле их на време", каже Марија Еугенија Бонила, специјалиста здравствене заштите Светске банке.
Једна од најугроженијих земаља Латинске Америке је Мексико. Према извештају Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), 32, 8% мексичког становништва сматра се гојазним, што је цифра која је катапултирала земљу на прво место у свету, одбацујући Сједињене Државе да друго место Остале земље у региону које се суочавају са сличним проблемима су Чиле и Аргентина са 29, 1% и 29, 4% гојазног становништва.
Мексико је недавно покренуо националну кампању против претилости и дијабетеса, која укључује мере попут примене стопе једног песо-а на слатка пића или примене пореза од 8% на безвриједну храну. Међутим, генерално, реакције влада региона на епидемију гојазности су биле слабе.
Пример других места на свету такође показује да напад на проблем може да произведе контроверзу. Као када је Нев Иорк Цити забранио продају безалкохолних и слатких пића преко 16 унци (0, 47 литара). Иницијатива градоначелника Мицхаела Блоомберга завршила је на Државном апелационом суду.
У другим земљама „преступници“ су директно кажњени. У Јапану, на пример, компаније чији радници прелазе одређене телесне мере кажњавају се строгим казнама.
Стручњацима није јасно да је смањење гојазности један од главних приоритета јавне политике. Иако се чини да постоји већа свест о проблему.
"У Латинској Америци постоји свијест да се подстиче здравији начин живота и олакшавају јавни простори за физичку активност. Такодје, у неким школама и радним мјестима, на примјер, почиње се побољшавати прехрана и охрабрити вјежбање." каже Бонила.
Међутим, упозорава да ће сви напори за контролу гојазности пасти у сломљену врећу без укључивања владе, приватног сектора и заједница.
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
Ознаке:
Лепотица Исхрана-И-Исхрана Психологија
Гојазност више није искључиви проблем богатих земаља. Ширење нездраве и вишка калоричних дијета, лоше вјежбање и сједећи начин живота узроковали су да Латинска Америка постаје све више претила, што повећава пријетњу темељима здравственог система.
Трошкови су такође велико оптерећење за развој региона. Према овом истраживању Панаамеричке здравствене организације, само здравствени издаци који настају услед дијабетеса - главне болести повезане са гојазношћу - достижу 65.000 милиона долара годишње.
Ако се овај тренд не заустави, до 2030. године број гојазних Латиноамериканаца достићи ће 30% становништва, показују подаци Светске банке. Према Светској здравственој организацији (СЗО), гојазност је постала глобална епидемија која сваке године одузме животе најмање 2, 8 милиона одраслих.
За Латинску Америку, ови подаци представљају непожељно повећање медицинских консултација, здравствених трошкова и популације са већим ризиком од незаразних болести попут хипертензије, дијабетеса или кардиоваскуларних болести.
"Земље региона припремају своје здравствене системе за суочавање са повећањем броја пацијената са хроничним болестима које произилазе из гојазности, али оне и даље морају да ојачају примарну негу како би откриле ризик и спречиле их на време", каже Марија Еугенија Бонила, специјалиста здравствене заштите Светске банке.
Једна од најугроженијих земаља Латинске Америке је Мексико. Према извештају Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), 32, 8% мексичког становништва сматра се гојазним, што је цифра која је катапултирала земљу на прво место у свету, одбацујући Сједињене Државе да друго место Остале земље у региону које се суочавају са сличним проблемима су Чиле и Аргентина са 29, 1% и 29, 4% гојазног становништва.
Шта се ради на томе?
Мексико је недавно покренуо националну кампању против претилости и дијабетеса, која укључује мере попут примене стопе једног песо-а на слатка пића или примене пореза од 8% на безвриједну храну. Међутим, генерално, реакције влада региона на епидемију гојазности су биле слабе.
Пример других места на свету такође показује да напад на проблем може да произведе контроверзу. Као када је Нев Иорк Цити забранио продају безалкохолних и слатких пића преко 16 унци (0, 47 литара). Иницијатива градоначелника Мицхаела Блоомберга завршила је на Државном апелационом суду.
У другим земљама „преступници“ су директно кажњени. У Јапану, на пример, компаније чији радници прелазе одређене телесне мере кажњавају се строгим казнама.
Стручњацима није јасно да је смањење гојазности један од главних приоритета јавне политике. Иако се чини да постоји већа свест о проблему.
"У Латинској Америци постоји свијест да се подстиче здравији начин живота и олакшавају јавни простори за физичку активност. Такодје, у неким школама и радним мјестима, на примјер, почиње се побољшавати прехрана и охрабрити вјежбање." каже Бонила.
Међутим, упозорава да ће сви напори за контролу гојазности пасти у сломљену врећу без укључивања владе, приватног сектора и заједница.
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
