Уторак, 28. октобар 2014. - Студија показује универзалност осећања и мисли након ове врсте догађаја.
Када је претрпљено болно искуство, постоји потреба да изразите оно што тада осећате, а превођење тих осећаја у улогу помаже у превладавању трауме у средњем року, показало је истраживање које је упоредило, кроз експресивно писање, реакције Шпанаца и Американаца после 11-М.
"После 11-М имали смо прилику, нажалост, питати људе који су то искуство живели директно или индиректно шта мисле и како су се осећали после напада", објашњава Итзиар Фернандез за Службу за информације и научне вести (СИНЦ), аутор студије и професор на Националном универзитету за образовање на даљину (УНЕД).
На основу података о 325 људи са пребивалиштем у Сједињеним Државама и 333 становника у Шпанији, истраживачица и њен тим испитали су како обе популације преносе своја осећања и мисли у речи.
Помоћу рачунарског програма који се зове ЛИВЦ (Лингвисистиц Енкуири анд Ворд Ворд) анализирани су текстови и установљено је да они који имају највише користи од нарације о трауматичним догађајима су они који користе више когнитивних речи (интроспекција и каузалност), они користе велики број позитивних емотивних речи и мењају заменице и само-референце.
Међутим, откривена је важна разлика. "Док су Американци имали више индивидуалистичку визију, Шпанци су више причали о друштвеним процесима", наводи се у студији. На пример, после 11. септембра није било демонстрација тако масовних као оне у Шпанији.
Поред ове дивергенције, истраживање закључује да писање о трауми има позитивне ефекте у средњем року (после два месеца). "Иако се у кратком року афективни симптоми погоршају (нарицање узрокује оживљавање и погоршава негативно расположење), средњорочно и дугорочно су бољи и мање посећују лекара", каже он.
Међутим, ефекат је супротан претјераној потрошњи медија. Тако је утврђено да су након осам недеља после 11-меча људи који су више пута видели снимке напада били гори од оних који су мало пажње посветили телевизији.
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
Ознаке:
Лекови Здравље Лепотица
Када је претрпљено болно искуство, постоји потреба да изразите оно што тада осећате, а превођење тих осећаја у улогу помаже у превладавању трауме у средњем року, показало је истраживање које је упоредило, кроз експресивно писање, реакције Шпанаца и Американаца после 11-М.
"После 11-М имали смо прилику, нажалост, питати људе који су то искуство живели директно или индиректно шта мисле и како су се осећали после напада", објашњава Итзиар Фернандез за Службу за информације и научне вести (СИНЦ), аутор студије и професор на Националном универзитету за образовање на даљину (УНЕД).
На основу података о 325 људи са пребивалиштем у Сједињеним Државама и 333 становника у Шпанији, истраживачица и њен тим испитали су како обе популације преносе своја осећања и мисли у речи.
Помоћу рачунарског програма који се зове ЛИВЦ (Лингвисистиц Енкуири анд Ворд Ворд) анализирани су текстови и установљено је да они који имају највише користи од нарације о трауматичним догађајима су они који користе више когнитивних речи (интроспекција и каузалност), они користе велики број позитивних емотивних речи и мењају заменице и само-референце.
Групна свест
Осећања према догађајима (љутња, беспомоћност, страх) била су слична између обе земље, у периоду између треће и осме недеље након напада.Међутим, откривена је важна разлика. "Док су Американци имали више индивидуалистичку визију, Шпанци су више причали о друштвеним процесима", наводи се у студији. На пример, после 11. септембра није било демонстрација тако масовних као оне у Шпанији.
Поред ове дивергенције, истраживање закључује да писање о трауми има позитивне ефекте у средњем року (после два месеца). "Иако се у кратком року афективни симптоми погоршају (нарицање узрокује оживљавање и погоршава негативно расположење), средњорочно и дугорочно су бољи и мање посећују лекара", каже он.
Међутим, ефекат је супротан претјераној потрошњи медија. Тако је утврђено да су након осам недеља после 11-меча људи који су више пута видели снимке напада били гори од оних који су мало пажње посветили телевизији.
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет