Савремена кардиологија састоји се од многих истовремених терапија и техника које испуњавају различите улоге у различитим фазама спашавања и лечења пацијента. Данашње методе рентгенског снимања, конзервативни третман, фармакотерапија, рехабилитација и секундарна превенција неопходне су компоненте свеобухватног лечења, али не сме се заборавити да су управо кардиолошке интервенције оне које у случају опасности одмах спашавају животе. Методе конзервативне кардиологије лече пацијента, али инвазивни поступци извлаче пацијента из најтеже фазе болести. У савременом свету не постоје саме кардијалне терапије.
Интервентна кардиологија и конзервативна кардиологија морају се међусобно подржавати у корист пацијента, јер само развој оба одељења кардиологије омогућава избор оптималног метода лечења за пацијенте. Конзервативни третман има устаљену позицију у кардиологији и нема сумње да га треба даље развијати. Потребни су нови, ефикаснији лекови са мање нежељених ефеката, а за постизање овог циља неопходна су клиничка испитивања и регистри, подржани великим искуством лекара.
Конзервативни третман није такмичење за интервентну кардиологију
Треба развити конзервативни третман, јер он представља основу интензивног анти-атеросклеротског лечења. Интервенциона кардиологија спашава живот пацијента исушивањем посуде и уградњом стента, док „рамена“ конзервативне кардиологије падају на лечење атеросклеротског процеса, који траје живот пацијента и тиче се васкуларног кревета. Штавише, модерни антитромбоцитни лекови, смањујући ризик од тромбозе у стенту, природни су ослонац за инвазивну кардиологију - објашњава проф. Стефан Грајек, шеф 1. одељења за кардиологију Медицинског универзитета у Познању. - Лечење срчаних болести од лекова је од велике важности - очигледан је истина - али не може, не сме и није довољно ефикасно да представља неку врсту „конкуренције“ за интервентно лечење. Конзервативни третман спречава што је више могуће претњу животу изазвану различитим процесима болести, интервентни третман спашава живот. Супротстављање обе методе лечења доказује потпуно неразумевање патогенезе болести срца и крвних судова, објашњава проф. Грајек.
Најефикаснија кардиологија је координисана кардиологија
Пацијенти са дијагнозираном болешћу коронарних артерија захтевају свеобухватан терапијски приступ, који укључује широко схваћену секундарну превенцију коронарне болести (здрав начин живота, исхрана, физичка активност), оптималну фармакотерапију и инвазивни третман (перкутана и хируршка реваскуларизација). Кардиолошке терапије треба да се допуњују, стварајући могућности за продужење живота пацијената и побољшање њиховог квалитета живота.
Стратегије секундарне превенције и оптималну фармакотерапију треба континуирано користити - од дијагнозе коронарне болести до краја живота пацијента. Стратегије интервенције и реваскуларизација морају се користити у оптимална времена у клиничком току болести коронарних артерија. Велика већина пацијената са болестима коронарних артерија којима тренутно није потребан инвазивни третман су пацијенти којима је потребна амбулантна специјалистичка нега у Кардиолошким клиникама. Клинички ток болести и резултати неинвазивних тестова омогућавају утврђивање индикација за хируршко лечење. Тако је конзервативни пацијент (требало би да буде) амбулантни, хируршки лечени пацијент увек захтева хоспитализацију - наводи проф. Сłавомир Добрзицки, шеф клинике за инвазивну кардиологију ОИОК-а и лабораторије за хемодинамику у Универзитетској наставној болници у Биаłистоку.
Данас се након успешних инвазивних поступака пацијент годинама лечи конзервативним методама које му омогућавају да одржава тачан ниво артеријског притиска, добре лабораторијске резултате итд. Развој ова два одељења кардиологије омогућава избор оптималног начина лечења пацијента. строго одељења кардиологије могла би бити веома неповољна за пацијенте и сугестије да због недостатка финансијских средстава, да развијемо само једну од ових области представља апсолутни неспоразум - каже проф. Андрзеј Оцхаłа, шеф Одељења за инвазивну кардиологију у Горњешлеском медицинском центру у болници у Катовице-Оцхојец.
Програм реформи Цардиологи 2017+ је стратешка потреба
Проф. Грзегорз Ополски, шеф 1. одељења 1. кардиолошке клинике у Независној јавној централној наставној болници у Варшави, примећује потребу за свеобухватном, свеобухватном модификацијом кардиолошких услуга са претпоставком систематског годишњег повећања средстава која се додељују кардиологији и увођења дуго постулиране референтности кардиолошких центара.
- То је због све веће учесталости кардиолошких болести и чињенице да је кардиологија једно од најиновативнијих поља медицине. У том контексту, Програм кардиологије 2017+ је у складу са горе наведеним активностима - каже проф. Ополе
Важна иницијатива је програм Кардиологија 2017+ који је креирало Пољско кардиолошко друштво на иницијативу проф. Дариусз Дудек са Института за кардиологију Цоллегиум Медицум Универзитета Јагелонија у Кракову и уз велику подршку АИСН ПТК. Узима у обзир најважније проблеме који стоје на путу хармоничном развоју и напретку кардиологије у наредним годинама. Скреће пажњу на потребу за свеобухватним приступом и усвајањем стратегије за финансирање низа савремених и ефикасних лекова, услуга и процедура, у сарадњи са заједницом кардиолога и владиним институцијама, а узимајући у обзир очекивани дугорочни ефекат донетих одлука - сматра проф. Марек Гиерлотка, изабрани председник Одељења за интензивну терапију и оживљавање Пољског кардиолошког друштва, покрајински саветник у области кардиологије
Такав програм је сада хитна потреба. Изазови са којима се суочава савремена кардиологија се мењају, лечимо различиту популацију пацијената, друге болести и различитим методама. У каталозима Националног здравственог фонда и предлозима Министарства здравља настављамо да се вртимо око кардиологије почетком 21. века, па чак и крајем 20. века. Време је за ажурирање многих концепата и за нови приступ теми. Без таквих стратешких програма као што је Кардиологиа 2017+, развој кардиологије у Пољској ће се зауставити на садашњем нивоу, или чак на нивоу од пре неколико година. Морају се извући перспективе и мора постојати подршка Министарства здравља и других институција одговорних за здравље Пољака за савремени третман. У супротном, досадашња достигнућа за неколико година биће само успомена - не оставља илузије проф. Андрзеј Оцхаłа.
- Због тога остајем оптимиста и верујем да ће на крају здрав разум превладати - резимира проф. Медењаци
Препоручени чланак:
КСКСИИИ научни и стручни симпозијум Института за кардиологију „Стандарди, отворени ...Препоручени чланак:
Преживио је срчани удар, али је умро јер није био лијечен. Узроци високог морталитета ...Пољско друштво за кардиологију
