Развој мишића и снага тинејџера могу предвидјети колико ће дуго живети, открива истраживање.
Истраживање у Шведској, које је током 24 године пратило више од милион тинејџера, открило је да они који су имали мању снагу мишића, попут слабијих мишића ногу и руку и слабу снагу стиска, показују већи ризик превременог умирања.
Истраживачи, који објављују студију у БМЈ (Бритисх Медицал Јоурнал), верују да мишићна снага одражава целокупно здравствено стање појединца и то би могло да објасни повезаност.
Стручњаци, међутим, истичу да овај налаз не значи да ће вам повећавање мишићне масе учинити да живите дуже.
Ефекат лошег мишићног статуса код појединаца који су укључивали истраживање био је сличан добро утврђеним факторима ризика за превремену смрт, попут гојазности и хипертензије, кажу истраживачи.
Чак и када су узели у обзир ове познате факторе ризика, пронађена је веза између преурањене смрти и снаге мишића.
„Предности од физичке активности у било ком узрасту су добро утврђене“
према британској Фондацији за срце.
И мршави и дебели мушкарци који су имали слабије мишиће од просека имали су негативне резултате у погледу животног века.
А они сточнији су имали боље изгледе за преживљавање и када су имали вишак килограма.
Током периода студије, умрло је 26.145 (2, 3%) мушкараца. Главни узрок смрти биле су случајне повреде, праћене самоубиством, раком, срчаним болестима и цереброваскуларним догађајима.
Око 35% смрти је последица других узрока, који су груписани тако да су научници могли да изврше своје прорачуне.
Адолесценти који су на почетку испитивања имали мишићну снагу више од просека показали су између 20 и 35% мањи ризик од преране смрти од било којег узрока, укључујући кардиоваскуларне болести.
Такође су показали између 20 и 30% мањи ризик од превременог умирања због самоубиства и 65% мање вероватноће да имају психијатријску дијагнозу, попут шизофреније или депресије.
Супротно томе, млади између 16 и 19 година са најнижим нивоом мишићне снаге имали су највећи ризик од умирања пре свог 55. рођендана.
Да би измерили снагу мишића, адолесценти, који су били регрути шведске милиције, извршили су задатке ван покрета, флексибилне вежбе ногу и руку са отпором.
Портпарол британске фондације за срце каже да су „добробити од физичке активности у било ком добу добро утврђене студијама које показују да то може спречити децу да се развију болести касније у животу, поред побољшања концентрације у школи, ваше ментално здравље и опште благостање. "
Међутим, Степхен Еванс, професор фармакоепидемиологије на Лондонској школи за хигијену и тропску медицину, истиче да иако постоје добри докази да је вежбање корисно за здравље, студија не показује да вежбање више може нужно продужити живот.
А подстицање људи на редовније физичке активности може бити изазов, додаје.
"Нажалост, испитивања на интервенцијама за повећање вежбања нису показала изузетне користи, мада нас то не би требало обесхрабрити у бављењу физичком активношћу", каже стручњак.
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
Ознаке:
Психологија Сексуалност Здравље
Истраживање у Шведској, које је током 24 године пратило више од милион тинејџера, открило је да они који су имали мању снагу мишића, попут слабијих мишића ногу и руку и слабу снагу стиска, показују већи ризик превременог умирања.
Истраживачи, који објављују студију у БМЈ (Бритисх Медицал Јоурнал), верују да мишићна снага одражава целокупно здравствено стање појединца и то би могло да објасни повезаност.
Стручњаци, међутим, истичу да овај налаз не значи да ће вам повећавање мишићне масе учинити да живите дуже.
Ефекат лошег мишићног статуса код појединаца који су укључивали истраживање био је сличан добро утврђеним факторима ризика за превремену смрт, попут гојазности и хипертензије, кажу истраживачи.
Чак и када су узели у обзир ове познате факторе ризика, пронађена је веза између преурањене смрти и снаге мишића.
Дебела и танка
„Предности од физичке активности у било ком узрасту су добро утврђене“
према британској Фондацији за срце.
И мршави и дебели мушкарци који су имали слабије мишиће од просека имали су негативне резултате у погледу животног века.
А они сточнији су имали боље изгледе за преживљавање и када су имали вишак килограма.
Током периода студије, умрло је 26.145 (2, 3%) мушкараца. Главни узрок смрти биле су случајне повреде, праћене самоубиством, раком, срчаним болестима и цереброваскуларним догађајима.
Око 35% смрти је последица других узрока, који су груписани тако да су научници могли да изврше своје прорачуне.
Адолесценти који су на почетку испитивања имали мишићну снагу више од просека показали су између 20 и 35% мањи ризик од преране смрти од било којег узрока, укључујући кардиоваскуларне болести.
Такође су показали између 20 и 30% мањи ризик од превременог умирања због самоубиства и 65% мање вероватноће да имају психијатријску дијагнозу, попут шизофреније или депресије.
Супротно томе, млади између 16 и 19 година са најнижим нивоом мишићне снаге имали су највећи ризик од умирања пре свог 55. рођендана.
Физички активни
Да би измерили снагу мишића, адолесценти, који су били регрути шведске милиције, извршили су задатке ван покрета, флексибилне вежбе ногу и руку са отпором.
Портпарол британске фондације за срце каже да су „добробити од физичке активности у било ком добу добро утврђене студијама које показују да то може спречити децу да се развију болести касније у животу, поред побољшања концентрације у школи, ваше ментално здравље и опште благостање. "
Међутим, Степхен Еванс, професор фармакоепидемиологије на Лондонској школи за хигијену и тропску медицину, истиче да иако постоје добри докази да је вежбање корисно за здравље, студија не показује да вежбање више може нужно продужити живот.
А подстицање људи на редовније физичке активности може бити изазов, додаје.
"Нажалост, испитивања на интервенцијама за повећање вежбања нису показала изузетне користи, мада нас то не би требало обесхрабрити у бављењу физичком активношћу", каже стручњак.
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
