Пред нама је цунами можданих болести и трудимо се да га не примећујемо. Ако системске промене у неурологији не уведемо брзо, имаћемо катастрофу за 10-15 година - апеловали су стручњаци током Конгреса здравствених изазова који се одржао у Катовицама. Пољско неуролошко друштво већ неколико месеци обраћа пажњу на проблеме пољске неурологије, указујући да су најозбиљнији: недостатак особља, лоша процена медицинских поступака и програма лекова, недостатак болничких кревета и ограничен приступ пацијената модерним терапијама. Неурологија је једно од поља које се у великој мери бави болестима старости. Због друштва које стари, повећаће се број пацијената са болестима мозга. У препоруци Европске комисије наводи се да се системи здравствене заштите треба усредсредити на 3 здравствене области: онкологију, кардиологију и болести мозга (неурологија и психијатрија). Да ли је Пољска спремна за нове изазове?
Неурологија је динамично развијајуће се подручје медицине које нуди врло савремене методе дијагнозе и лечења. Највише погађа старије људе који пате од Паркинсонове болести, Алзхеимерове болести или можданог удара. Међутим, код млађих пацијената дијагностикују се нека медицинска стања (нпр. Мултипла склероза, епилепсија, мигрена). Број старијих особа брзо расте, а самим тим и повећана учесталост неуролошких болести.
- Морамо бити спремни на изазов старења друштва и већег броја пацијената са неуролошким болестима, а ја не видим ову припрему. Садашња влада је изјавила да ће јој кардиологија и онкологија бити приоритет. У међувремену, трошкови повезани са лечењем можданих болести већи су од трошкова кардиологије, онкологије и дијабетологије заједно. Тренутно у свету има 6,2 милиона пацијената са Паркинсоновом болешћу, а до 2040. биће их двоструко више - 12 милиона. Слично је и са другим болестима. То значи значајан пораст потребе за неуролошком негом. Ако данас не учинимо ништа за ову специјализацију, ситуација ће бити гора и за десетак година имаћемо огроман проблем, који је можда немогуће брзо поправити, узрокован недостатком особља и лошим финансирањем. А последица нечињења биће пацијенти! - рекао је проф. др хаб. мед. Јаросłав Сłавек, председник Пољског неуролошког друштва током Конгреса у Катовицама.
Како је нагласио проф. др хаб. мед. Конрад Рејдак, изабрани председник Пољског неуролошког друштва, ниво знања и образовања у Пољској се не разликује од осталих европских земаља. Имамо сјајне специјалисте и много напредујемо, учествујемо у великим пројектима, у клиничким испитивањима за која се регрутује много пољских пацијената. Проблем започиње увођењем нових третмана или медицинских технологија, јер за то не постоје одговарајућа финансијска средства. Према стручњаку, потребан је дијалог између платитеља и заједнице неуролога да би се развила најефикаснија решења.
Један од предлога за бољу организацију неуролошке неге је увођење упућивања у центре и координација неге пацијената. „Морамо да означимо мрежу центара за рану дијагнозу и центара изврсности у неурологији. Нега треба да буде координирана како би лекар опште праксе знао куда упутити пацијенте када сумњају на неуролошку болест. Такође морамо дефинисати референцијалност, дефинисати улоге и доделити одговарајуће финансирање тим улогама. Вредно је започети процену здравствених јединица кроз призму испуњавања улога у систему и обезбеђивањем одговарајућих финансијских средстава. Добро организовани здравствени системи су они који укључују најквалификованије особље само у најузвишенији елемент терапијског процеса - рекла је др Маłгорзата Гаłазка-Соботка, директорка Института за управљање здравством на Универзитету Лазарски. Како је нагласио проф. Јаросłав Сłавек, недостатак референцијалности значи да у овом тренутку постоје ситуације када пацијент са једном болешћу посети три различите болнице. У сваком од њих се врше исти прегледи, на пример, снимање магнетном резонанцом или лабораторијски тестови, а овај поступак се води свуда.
Новац се троши 3 пута, док би се могао једном потрошити у референтном центру за лечење датог стања. - За праћење програма лекова често се преписују непотребни тестови, само да би се повећао трошак поступка. Пацијент са можданим ударом треба да остане у болници 8 дана, упркос чињеници да му се дијагностикује након 3 дана, у супротном се не може рачунати читав боравак. Све ово доводи до закључавања система и стварања редова - додао је проф. Јаросłав Сłавек.
Чак и најбоље дизајнирани систем интегрисане неге неће функционисати ако нема стручњака који ће моћи да примене његове претпоставке. Недостатак особља један је од највећих проблема са којим се неурологија бори већ неколико година. Пољско неуролошко друштво покушава да популарише ово подручје међу студентима медицине, али су такође потребне системске промене да би се овај проблем решио. - Имамо кадровску кризу - млади са специјализацијом не желе да раде у болницама, јер је то веома напоран посао, често са врло тешким пацијентом. У приватним клиникама је лакше наћи посао, јер је тамо посао лакши, а плата већа.
Али све се не може лечити амбулантно. Високо специјализоване процедуре остаће у болницама и мора постојати неко ко ће их изводити. Неопходно је створити систем подстицаја и диверзификовати рад у болници и рад на клиници у погледу финансирања - нагласио је проф. Јаросłав Сłавек. Број резиденција додијељених неурологији остаје посебно питање. - Премало их је да би задовољили тренутне потребе, а камоли да се припреме за изазове старења друштва - закључио је проф. Конрад Рејдак.
Стручњаци су такође указали на проблеме пацијената са приступом савременим терапијама. Пример је лечење можданог удара механичком тромбектомијом. Пилот програм претпоставља употребу ове методе само у 7 центара широм Пољске, упркос чињеници да је искуство и спремност пријавило преко 20 центара. - У Пољској постоје велика подручја која немају приступ овој методи, што није експериментална метода, већ призната метода лечења. То значи да су пацијенти лишени могућности брзе интервенције у случају можданог удара, а као што знамо, време игра кључну улогу у овој болести, рекао је проф. Јаросłав Сłавек. - У војводству скилаские живи 4 милиона становника. Као покрајински саветник, препоручио сам 3 центра која би могла бити укључена у пилот пројекат. На крају је укључен само један - додао је др хаб. мед. Анетта Ласек-Бал, војводска саветница за неурологију у Шлеској.
Ограничени приступ модерним терапијама такође је резултат лошег финансирања програма лекова. Тренутно Национални здравствени фонд плаћа практично само лек, не плаћајући правилно саму услугу, што укључује квалификовање за програм, спровођење потребних тестова и давање лека. То чини болнице невољним за спровођење програма дрога.
Стручњаци су се сложили да се може наћи решење које ће помоћи у решавању проблема пољске неурологије, али то се не може учинити без дијалога између обе стране - околине и доносилаца одлука. - Дијалог је потребан за организовање дијагнозе и лечења неуролошких болести и за развијање ефикасних решења. Читава неуролошка заједница позива на овај дијалог. Спремни смо да разговарамо, тражимо најбоље путеве и радимо на ефикасним решењима - како би пољски пацијент добио најбољу, одговарајућу помоћ - резимирао је проф. Јаросłав Сłавек.
