Кардиоваскуларне болести су један од најчешћих узрока смрти у свету. Компликације грипа су посебно опасне за људе који се лече од кардиоваскуларних болести и старије особе, а једна од најопаснијих је миокардитис. Због тога су стручњаци из Националног програма против грипа одлучили да у 2018. години обрате посебну пажњу на јавност на кардиолошке компликације вируса грипа.
Кардиоваскуларне болести су озбиљан здравствени проблем. Ту спадају, али нису ограничене на, болест коронарних артерија (која доводи до ангине или инфаркта миокарда), цереброваскуларне болести (нпр. Мождани удар), хипертензивне болести срца, срчана инсуфицијенција и реуматске и урођене срчане болести.
Учесталост здравствено опасних инцидената зависи од броја и врсте фактора ризика. Према Светској здравственој организацији (ВХО), кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти у свету, чинећи више од 30% свих умрлих годишње и 10% глобалног терета болести у свим старосним групама. Специјалисти су сматрали да је болест коронарних артерија најчешћи узрок смрти пацијента.
„Грип и друге респираторне инфекције у великој мери повећавају ризик од развоја и погоршања кардиоваскуларних болести. Они доводе до акутних коронарних упала, хроничне срчане инсуфицијенције, вирусног миокардитиса и перикардитиса. Свака од компликација може као последица довести до пацијентове смрти. Посебно су осетљиви људи који лече кардиоваскуларне болести и старије особе “- коментарише проф. др хаб. мед. Андрзеј Цисзевски, стручњак са Института за кардиологију у Варшави.
Различите студије показале су везу између инфекције вирусом грипа и акутних кардиоваскуларних догађаја, али већина је ограничена непрецизним методама дијагнозе грипа. Неке лабораторијске студије нису имале довољну статистичку снагу или неусклађене резултате.
У јануару ове године, Тхе Нев Енгланд Јоурнал оф Медицине објавио је резултате студије коју су спровели канадски истраживачи. Циљ анализе био је да се процени повезаност грипа са акутним инфарктом миокарда. На основу резултата, истражитељи су открили повећану учесталост кардиоваскуларних догађаја.
Број хоспитализација током периода ризика био је шест пута већи него у контролном периоду (просечно 3,3 недеље у контролном периоду и 20 у периоду ризика).
Период праћења био је 52 недеље пре позитивног теста и 51 недеља након периода ризика, а период ризика био је од 1. до 7. дана након позитивног теста на инфекцију.
Поред тога, аутори студије забележили су незнатан, али значајан пораст учесталости хоспитализација због акутног инфаркта миокарда након позитивног резултата РСВ теста.
На основу анализе, специјалисти су закључили да постоји значајна повезаност између инфекција респираторног тракта, посебно грипа, и акутног инфаркта миокарда.
Према професору Андрзеју Цисзевском са Института за кардиологију у Варшави, миокардитис након грипа јавља се чешће него што им се дијагностикује.
„Симптоми могу бити врло неспецифични и обично их приписујемо слабости након инфекције, умору, прекомерном раду итд. Такође често не повезујемо кардиолошке симптоме са инфекцијом искусном пре неколико недеља. Ако након инфекције грипом, са повишеном температуром изнад 38Ц, слабост, убрзани или неуједначени рад срца дуго траје и особа осећа да је опоравак дужи него након претходних инфекција, онда је довољно сумњати и треба искључити да ли је то миозитис сличан грипу срчани “- додаје стручњак.
Поред тачне дијагнозе и препознавања симптома грипа, веома је важно предузети и одговарајуће превентивне мере. Најефикаснији метод профилаксе је вакцинација, која минимализује могућност озбиљних компликација грипа.
Штавише, смањује број кардиоваскуларних догађаја код пацијената који су се претходно лечили од кардиоваскуларних болести. Вакцинација против грипа смањује ризик од срчаног удара на 67%, можданог удара на 55% и кардиоваскуларних смртних случајева на 75%.
Због тога особе које припадају ризичним групама треба вакцинисати сваке године. Стручњаци Националног програма за борбу против грипа указују да је најбољи период за вакцинацију септембар-децембар, па га треба унапред планирати.
