Ево још једног аргумента за одржавање десни здравим. Према истраживањима америчких научника, бактерије одговорне за развој пародонтитиса могу убрзати развој Алцхајмерове болести.
Шта повезује Алцхајмерову болест са пародонтитисом? Обе болести су чешће код старијих особа. Али то није једини уобичајени елемент. Дуготрајна изложеност пародонталној болести бактерија Порпхиромонас гингивалис може проузроковати упале и неуронску дегенерацију у мозгу мишева, што подсећа на људску слику Алзхеимерове болести, према истраживању на Универзитету у Илиноису у Чикагу.
Налази објављени у интернетском научном часопису ПЛОС ОНЕ још су један од аргумената да хронична пародонтална болест може иницирати Алзхеимерове покретачке процесе, прогресивну и неизлечиву неуродегенеративну болест непознатог узрока.
Студија је открила нови, до тада непознати траг. По први пут се испоставило да стално присуство пародонталних патогена стимулише развој сенилних плакова, који убрзавају развој неуропатологије код пацијената са Алзхеимеровом болешћу.
Аутори студије са УИЦ колеџа за стоматологију кренули су да истражују ефекте бактерија на здравље мозга путем теста миша дивљег типа. У ту сврху научници су орално администрирали 10 мишева са бактеријским сојевима П. гингивалис, а након 22 недеље вишеструке изложености патогену поређено је стање мозга испитиваних глодара и мишева из контролне групе. Како се испоставило?
Истраживачи су открили да су мишеви хронично изложени бактеријама које су развиле хронични пародонтитис имали знатно веће количине амилоидних (сенилних) плакова. То је врста абнормалног протеина који се налази у можданом ткиву пацијената са Алзхеимеровом болешћу и за који се сумња да га развија.
Испитивана група мишева такође је имала видљиво запаљење у мозгу и више неурона који су се дегенерисали. Штавише, налази су допуњени анализом амилоидних плакова и анализом РНК, што је показало већу експресију гена повезаних са упалом и дегенерацијом у студијској групи. У можданом ткиву тестираних мишева такође је идентификована ДНК бактерија која је покренула пародонталну болест, а протеини бактерија били су присутни унутар неурона глодара.
Научници кажу да су ова открића делимично драгоцена јер је коришћен модел миша дивљег типа. До сада је већина студија Алзхеимерове болести користила трансгене мишеве, тј. Мишеве генетски модификоване да експримирају више гена повезаних са амилоидним плаковима који доводе до неуродегенерације.
Зашто истраживање може бити корисно? Процењује се да данас у Пољској има око 350 хиљада људи се боре са Алцхајмеровом болешћу, која постепено доводи до поремећаја памћења, проблема са говором или размишљањем. Штавише, предвиђа се да ће се број погођених људи утростручити до 2050. године.
Аутори наглашавају да ће закључци нове студије пружити боље разумевање порекла и фактора ризика овог најчешћег облика деменције, што би могло бити пресудно за развој третмана за њега. Ово се посебно односи на пацијенте са тзв спорадични облик (не наследимо га директно од повезане болесне особе) или касни облик болести, који чини 95 процената. свим случајевима и има углавном непознате механизме развоја.
Алцхајмерова болест се не може излечити, али пародонтитис је
Научници већ дуго повезују Алцхајмерову болест са хроничним пародонтитисом. На пример, једна ранија студија открила је Спироцхаетес и Трепонема дентицола и код пацијената са умереним и тешким пародонтитисом и код оних који пате од Алзхеимерове болести. Тада је сугерисано да би исте бактерије које нападају пародонцијум могле да изазову системско запаљење или нападну и оштете мозак системском циркулацијом.
Штавише, когнитивно оштећење није једина могућа последица болести десни. Према истраживању Америчке америчке стоматолошке академије, људи који се боре са пародонталним болестима вероватније пате од хроничних болести - може их бити чак десетак. То значи да здрављу треба да приступимо холистички.
- Тачно је, последице нелечене пародонталне болести могу бити озбиљне. И оно чега је мало ко од нас свестан - они немају само ефекте на здравље усне шупљине, попут опуштања и губитка зуба или губитка костију. Такође могу бити фактор ризика за системске болести, укључујући дијабетес, реуматоидни артритис, гојазност, атеросклероза или кардиоваскуларне болести. Све је више студија које анализирају ове односе - коментарише др Моника Стацховицз, пародонтолог из Периодент центра за лечење и превенцију пародонтитиса у Варшави.
Према епидемиолошким студијама пољског друштва за пародонтологију, само 1 проценат. Пољаци старости 35–44 године могу се похвалити здравим пародонцијумом и више од 16% људи има дијагнозу узнапредовалог пародонтитиса.
Шта могу учинити да избегнем здравствене проблеме са деснима? Према стручњацима, кључ је превенција, посматрање сопственог тела и рана дијагноза.
- Елемент профилаксе је правилна орална хигијена, на жалост, многи Пољаци немају навику чишћења концем, што смањује ризик од рецесије и гингивитиса и пародонтитиса. Пушење, старост, генетика или слабији имунитет такође доприносе болести десни. Ако уочимо промене у пределу десни, као што су десни које крваре, тзв "Симптом ружичасте четкице за зубе", њихов оток, нежност или лош мирис из уста, обратимо се специјалисту. Важно је да људи у ризику од пародонтопатије знају да се то не само може спречити, већ и лечити - каже стручњак.
.jpg)
.jpg)
