Среда, 23. јула 2014. - „Кад устанем са столице, са мном се дигне 10 пута више бактеријских ћелија него људи“, каже Бруце Биррен.
Он је један од стотина америчких научника који су направили највећу мапу направљену до сада од микроба који живе у нама.
Хуман Мицробиоме Пројецт је каталогизирао многе бактерије, вирусе и друге организме који живе у присном контакту с нама.
Истраживачи не говоре о бактеријама које треба елиминирати, већ о фундаменталном дијелу нашег тијела.
До сада смо врло мало знали о милијардама микроба који настањују наша тела.
Вековима смо могли само да истражимо микробе који преживе у лабораторији и да их проучавамо изоловано; често само један по један.
Али с побољшањем технологија које прате ДНК, Пројект људских микробиома успео је да открије микробе који раније нису виђени и да проматра како се понашају у заједници.
Велики део резултата овог пројекта који је започео пре пет година објављен је у часописима Натуре и ПЛоС.
Стручњаци америчких Националних института за здравље Извлачили су узорке микроба са више од 200 мушкараца и жена доброг здравља.
А тестови су показали да у микробиому здравог човека постоји више од 10.000 различитих врста организама.
Чини се да већина њих није штетна. У ствари, све је више доказа да нам ови микроби имају користи на различите начине.
Неки нам омогућавају да добијемо енергију из хране, а други нам помажу да апсорбујемо хранљиве састојке, попут витамина.
Научнике посебно занима зашто ове бактерије понекад престају да обављају своју функцију.
"Сада имамо телефонски списак сто тих микроба који у одређеном окружењу могу постати лоши", каже Цуртис Хуттенховер из Харвард Сцхоол оф Публиц Хеалтх, још један од сарадника пројекта.
Хуттенховер објашњава да ће способност консултовања ове нове генетске базе и истраживање микроба који не изврше своју функцију бити од великог значаја у дугорочном периоду.
Лита Процтор, која води програм, каже да им је све више јасно да се наш микробиом развија у раним фазама живота.
"Људски геном је наследјен, али људски микробиом је стечен што значи да има веома важна мутантна и променљива својства."
"То нам даје нешто важно за сарађивање са клиником. Ако можете манипулирати микробиомом, можете га одржати здравим или исцелити онај који није", каже он.
Али ко је власник микробиома који настањују наша тела? И шта то значи за регулацију пробиотичке хране која их може променити?
Ово су питања која поставља експерт за етику Ани МцГуире, са америчке Медицинске школе Баилор, и која ће се, према њеним речима, морати поднијети како напредује наше знање о овој области.
Али још увек морамо много да знамо како се микробиом односи на људске ћелије, каже професор Давид Релман са Универзитета Станфорд.
"То је још увек непозната територија. Иако је то наша земља, ми у њој још увек откривамо нове облике живота", каже он.
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
Ознаке:
Лекови Секс Провери
Он је један од стотина америчких научника који су направили највећу мапу направљену до сада од микроба који живе у нама.
Хуман Мицробиоме Пројецт је каталогизирао многе бактерије, вирусе и друге организме који живе у присном контакту с нама.
Истраживачи не говоре о бактеријама које треба елиминирати, већ о фундаменталном дијелу нашег тијела.
До сада смо врло мало знали о милијардама микроба који настањују наша тела.
Вековима смо могли само да истражимо микробе који преживе у лабораторији и да их проучавамо изоловано; често само један по један.
Али с побољшањем технологија које прате ДНК, Пројект људских микробиома успео је да открије микробе који раније нису виђени и да проматра како се понашају у заједници.
"Корисне бубе"
Велики део резултата овог пројекта који је започео пре пет година објављен је у часописима Натуре и ПЛоС.
Стручњаци америчких Националних института за здравље Извлачили су узорке микроба са више од 200 мушкараца и жена доброг здравља.
А тестови су показали да у микробиому здравог човека постоји више од 10.000 различитих врста организама.
Чини се да већина њих није штетна. У ствари, све је више доказа да нам ови микроби имају користи на различите начине.
Неки нам омогућавају да добијемо енергију из хране, а други нам помажу да апсорбујемо хранљиве састојке, попут витамина.
Научнике посебно занима зашто ове бактерије понекад престају да обављају своју функцију.
"Сада имамо телефонски списак сто тих микроба који у одређеном окружењу могу постати лоши", каже Цуртис Хуттенховер из Харвард Сцхоол оф Публиц Хеалтх, још један од сарадника пројекта.
Хуттенховер објашњава да ће способност консултовања ове нове генетске базе и истраживање микроба који не изврше своју функцију бити од великог значаја у дугорочном периоду.
Непозната територија
Лита Процтор, која води програм, каже да им је све више јасно да се наш микробиом развија у раним фазама живота.
"Људски геном је наследјен, али људски микробиом је стечен што значи да има веома важна мутантна и променљива својства."
"То нам даје нешто важно за сарађивање са клиником. Ако можете манипулирати микробиомом, можете га одржати здравим или исцелити онај који није", каже он.
Али ко је власник микробиома који настањују наша тела? И шта то значи за регулацију пробиотичке хране која их може променити?
Ово су питања која поставља експерт за етику Ани МцГуире, са америчке Медицинске школе Баилор, и која ће се, према њеним речима, морати поднијети како напредује наше знање о овој области.
Али још увек морамо много да знамо како се микробиом односи на људске ћелије, каже професор Давид Релман са Универзитета Станфорд.
"То је још увек непозната територија. Иако је то наша земља, ми у њој још увек откривамо нове облике живота", каже он.
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
