Пробој у лечењу хроничне лимфоцитне леукемије

2018. година донела је пуно доброг пацијентима са хроничном лимфоцитном леукемијом (ЦЛЛ). Неки пољски пацијенти, наиме пацијенти са понављајућом, резистентном ЦЛЛ, са делецијом 17п или мутацијом ТП53, добили су приступ леку који спашава живот. Истовремено, објављени су и резултати студије који показују да су пацијенти лечени венетоклаксом у комбинацији са ритуксимабом могли прекинути лечење након 2 године без прогресије болести.

Да ли видимо напредак у лечењу хроничне лимфоцитне леукемије? Да ли ће пацијенти са ЦЛЛ након лечења без хемотерапије моћи да прекину лечење, што ће омогућити телу да се обнови, а људи са ЦЛЛ да побољшају квалитет живота?

Хронична лимфоцитна леукемија је најчешћи рак крви. У Пољској је приближно 17.000 људи болесно, а сваке године се дијагностикује 1.900 нових случајева. Болест обично полако напредује, а 1/3 пацијената никада неће захтевати лечење и биће само под медицинским надзором. ЦЛЛ је узрокован мутацијом у ћелији која се назива лимфоцит Б. Најтежи облик за лечење је облик ЦЛЛ где се болест враћа и отпорна је на постојеће и доступне могућности лечења.

Прво постигнуће у лечењу хроничне лимфоцитне леукемије било је увођење ибрутиниба - терапије која инхибира множење ћелија карцинома. Механизам деловања овог лека захтева његову континуирану употребу до прогресије, односно даљег развоја болести. У 2017. години регистрован је још један иновативни лек - венетоцлак са другачијим механизмом деловања. Венетоцлак враћа природни капацитет ћелија карцинома за програмирану ћелијску смрт, тј. Апоптозу. Захваљујући овом механизму, коришћене или оштећене ћелије се уклањају из тела.

У новембру 2018. објављени су резултати студије који су показали да је могуће прекинути примену терапије (венетоклакс у комбинацији са ритуксимабом) након 2 године лечења. То је могуће због високе ефикасности овог облика лечења ЦЛЛ без хемотерапије. То значи да пацијент може да избегне нежељене ефекте и да не размишља о потешкоћама болести док болест поново не почне да напредује. Лечење пацијената са релапсом, ватросталним ЦЛЛ венетоклаксом у комбинацији са ритуксимабом регистровано је на основу студије МУРАНО, која је такође обухватила пољске пацијенте.

МУРАНО студија

Студија МУРАНО обухватила је 389 пацијената са рецидивом, рефрактерном ЦЛЛ, који су имали најмање један претходни третман. Студија је дизајнирана да процени ефикасност и безбедност венетоклакса који се користи у комбинацији са ритуксимабом. Просечна старост пацијената у студији била је 65 година (распон старости: 22-85 година).

Студија је показала статистички значајно побољшање слободног преживљавања
од прогресије болести (ПФС) код пацијената који су примали венетоклакс у комбинацији са ритуксимабом. Смањење ризика од даљег развоја болести или смрти пацијента након 2 године лечења било је чак 83%. У 87% пацијената ремисија болести (тј. Број ћелија леукемије у телу је значајно смањен), која траје годину дана након престанка лечења. Ефикасност терапије је толико висока да 64% пацијената који су се одазвали терапији постиже минималну резидуалну болест која се не може утврдити (уМДР).

О минималној неоткривеној резидуалној болести можемо говорити када је после лечења остало мање од 10.000 белих крвних зрнаца у крви или коштаној сржи.
1 ћелија тумора.

Пацијенти са хроничном лимфоцитном леукемијом су све чешће млади људи. Важно је да се што раније лече савременим методама. То омогућава дужи живот без напредовања.

Могућност лечења венетоклаксом у комбинацији са ритуксимабом посебно је важна за пацијенте који су постали резистентни (тј. Престали да реагују) на до сада коришћен третман, а који немају делецију 17п и мутацију ТП53. Тренутно немају на располагању ефикасну терапију. Пацијенти са релапсом ватросталне хроничне лимфоцитне леукемије са делецијом 17п или мутацијом ТП53 могу се лечити само ибрутинибом или венетоклаксом.