Четвртак, 28. марта 2013.- Након 50 година истраживања, доступан је нови лек против туберкулозе. Да ли ће Бедакуилин заиста променити терапију?
Туберкулоза није искоријењена. У источној Европи је утицај болести све већи. Узрокован патогеном Мицобацтериум туберцулосис, он погађа плућа у 80 одсто случајева. Претходно ослабљени имуни систем, на пример, инфекцијом вирусом ХИВ или АИДС-а, игра у корист бактерија.
У свету се годишње разболи око девет милиона људи. Од њих око два милиона умре. Терапија је спора. И даље се користе лекови из 1963. Међутим, 50 година касније, добијен је нови лек који обнавља наде: Бедакуилин. Влада САД за храну и лекове (ФДА) одобрила га је прошлог јануара.
За професора Тома Сцхаберга, Бедакулин не представља тачно прекретницу, али прибегава новом механизму деловања. "Дакле, то је допринос лечењу туберкулозе. Нови лек ће се користити тамо где се појави резистенција", објашњава Сцхарберг. Лекар је члан немачког Централног комитета за борбу против туберкулозе (ДЗК). ДЗК је основана 1895. године, када је туберкулоза била популарна болест у Немачкој. Организација се данас сматра једним од најважнијих доносилаца одлука у суочавању са болешћу у Немачкој.
Један од главних циљева истраживања туберкулозе је скраћење времена лечења, које тренутно траје шест месеци. "Ако би се терапија могла смањити на три или четири месеца, то би био велики корак", каже Сцхаберг. Такође би било важно да се Бедакуилин може комбиновати са другим супстанцама тренутно доступним на тржишту.
Туберкулоза се увек лечи низом лекова истовремено. У супротном, развија се отпор. У случају сојева туберкулозе резистентних на више лекова, пацијент се мора лечити такозваном другом генерацијом у периоду од две године. "Надамо се да представља прекретницу за лечење", каже Оливер Молденхауер из НВО Лекари без граница. "Али то ће рећи време. До сада се лек мало користи и нагомилана искуства нису довољна да то предвиде", каже он.
Бедакуилин ће бити доступан тамо где се болест највише јавља, верује Том Сцхарберг. Лијек је развијен у сарадњи са невладиним организацијама (НВО), америчком фармацеутском компанијом и такозваном ТБ Аллианце.
Свјетска здравствена организација (ВТО), Фондација Билл анд Мелинда Гатес, као и друге невладине организације састају се при ТБ савезу. Забринуте за борбу против туберкулозе, ове институције су последњих деценија подигле буџет за Глобални фонд. Овим фондом финансира се развој лекова против туберкулозе. Јасан знак, каже Сцхарберг, је тај да је, одмах по одобрењу, лек понуђен по приступачним ценама у земљама без финансијских средстава.
За сада је лек одобрен само у Сједињеним Државама. У Немачкој је, међутим, речено да би се у одређеним случајевима могла користити. За то би се то требало затражити и оправдати пред надлежним органима. "То је решење за пацијенте код којих је утврђено да се ништа више не може учинити", објашњава Оливер Молденхауер.
Болест обично почиње тихо, са општим симптомима као што су умор и сан. У неком се тренутку појави и кашаљ. А уобичајено је да се пацијенти већ дуже време не осећају болесно и одлазе, зато, релативно касно код лекара.
У земљама попут Немачке, на пример, породични лекари не размишљају о болести, каже професор Валтер Хаас са Берлина Института Роберт Коцх, „То одлаже дијагнозу и повећава ризик од инфекције“, објашњава он. А та опасност може трајати годинама, па чак и деценијама.
Међутим, највећи изазов у борби против туберкулозе остаје развој ефикасне вакцине.
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
Ознаке:
Провери Лепотица Прехрана
Туберкулоза није искоријењена. У источној Европи је утицај болести све већи. Узрокован патогеном Мицобацтериум туберцулосис, он погађа плућа у 80 одсто случајева. Претходно ослабљени имуни систем, на пример, инфекцијом вирусом ХИВ или АИДС-а, игра у корист бактерија.
У свету се годишње разболи око девет милиона људи. Од њих око два милиона умре. Терапија је спора. И даље се користе лекови из 1963. Међутим, 50 година касније, добијен је нови лек који обнавља наде: Бедакуилин. Влада САД за храну и лекове (ФДА) одобрила га је прошлог јануара.
Краће лечење?
За професора Тома Сцхаберга, Бедакулин не представља тачно прекретницу, али прибегава новом механизму деловања. "Дакле, то је допринос лечењу туберкулозе. Нови лек ће се користити тамо где се појави резистенција", објашњава Сцхарберг. Лекар је члан немачког Централног комитета за борбу против туберкулозе (ДЗК). ДЗК је основана 1895. године, када је туберкулоза била популарна болест у Немачкој. Организација се данас сматра једним од најважнијих доносилаца одлука у суочавању са болешћу у Немачкој.
Један од главних циљева истраживања туберкулозе је скраћење времена лечења, које тренутно траје шест месеци. "Ако би се терапија могла смањити на три или четири месеца, то би био велики корак", каже Сцхаберг. Такође би било важно да се Бедакуилин може комбиновати са другим супстанцама тренутно доступним на тржишту.
Туберкулоза се увек лечи низом лекова истовремено. У супротном, развија се отпор. У случају сојева туберкулозе резистентних на више лекова, пацијент се мора лечити такозваном другом генерацијом у периоду од две године. "Надамо се да представља прекретницу за лечење", каже Оливер Молденхауер из НВО Лекари без граница. "Али то ће рећи време. До сада се лек мало користи и нагомилана искуства нису довољна да то предвиде", каже он.
Користите га без дозволе?
Бедакуилин ће бити доступан тамо где се болест највише јавља, верује Том Сцхарберг. Лијек је развијен у сарадњи са невладиним организацијама (НВО), америчком фармацеутском компанијом и такозваном ТБ Аллианце.
Свјетска здравствена организација (ВТО), Фондација Билл анд Мелинда Гатес, као и друге невладине организације састају се при ТБ савезу. Забринуте за борбу против туберкулозе, ове институције су последњих деценија подигле буџет за Глобални фонд. Овим фондом финансира се развој лекова против туберкулозе. Јасан знак, каже Сцхарберг, је тај да је, одмах по одобрењу, лек понуђен по приступачним ценама у земљама без финансијских средстава.
За сада је лек одобрен само у Сједињеним Државама. У Немачкој је, међутим, речено да би се у одређеним случајевима могла користити. За то би се то требало затражити и оправдати пред надлежним органима. "То је решење за пацијенте код којих је утврђено да се ништа више не може учинити", објашњава Оливер Молденхауер.
Највећи изазов ...
Болест обично почиње тихо, са општим симптомима као што су умор и сан. У неком се тренутку појави и кашаљ. А уобичајено је да се пацијенти већ дуже време не осећају болесно и одлазе, зато, релативно касно код лекара.
У земљама попут Немачке, на пример, породични лекари не размишљају о болести, каже професор Валтер Хаас са Берлина Института Роберт Коцх, „То одлаже дијагнозу и повећава ризик од инфекције“, објашњава он. А та опасност може трајати годинама, па чак и деценијама.
Међутим, највећи изазов у борби против туберкулозе остаје развој ефикасне вакцине.
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
