Петак, 15. март 2013. - Пре него што стигну први заборав, заборав и промене карактера, проблеми са спавањем могу бити показатељ постојања почетне Алзхеимерове болести. То сугерише истраживање објављено ове недеље у часопису "ЈАМА Неурологи".
"Наши налази подржавају хипотезу да су абнормалности спавања повезане са присуством амилоидних наслага у претклиничким фазама болести", резимирају аутори рада који је водио Давид М. Холтзман са Одељења за неурологију Универзитета у Вашингтон (САД).
Истрага потврђује резултате радова које је исти тим претходно извео са животињама, мада се њихови закључци не могу сматрати коначним. "Наши подаци су потицај за будуће студије", кажу истраживачи, који су већ започели потребне кораке за наставак испитивања.
Др Хернандо Перез, координатор Студијске групе о будности и поремећајима спавања Шпанског друштва за неурологију (СЕН), истиче да резултати нису изненађујући, "јер је већ примећено да су у фазама пре типичних симптома Алзхеимерове болести већ постоје одређени поремећаји спавања. "
Шпански стручњак признаје да је проблем што ове промјене тешко могу превести у маркер способан за рану идентификацију ове деменције; "Између осталог, зато што постоје многе друге патологије, па и само старење које се манифестују проблемима спавања."
За студију која је сада објављена, истраживачи су пратили 145 волонтера средње или старије животне доби који на почетку истраживања нису представљали никакве когнитивне проблеме. Између осталих тестова, научници су тражили од сваког учесника да направи дневник са обрасцима спавања и током две недеље на зглобове су поставили уређај који може да мери њихове ноћне активности.
Поред тога, урадили су и анализу цереброспиналне течности сваке јединке у потрази за биомаркерима почетног Алзхеимерове болести. Конкретно, анализирали су ниво АБ42, једног од прекурсорских протеина карактеристичних плакова неуродегенеративне болести, јер су претходна истраживања показала да су ниски нивои овог протеина у цереброспиналној течности повезани са стварањем плака.
Укупно су пронађене 32 особе са претклиничким знацима Алзхеимерове болести. И док су прелазили свој профил са претходно добијеним информацијама о сну, истраживачи су приметили да ти учесници имају лошији квалитет сна од осталих својих вршњака.
"Није да су спавали мање сати", истичу истраживачи у медицинском часопису, већ су спавали и горе. Те исте особе су такође имале већу вероватноћу да попуну дању. У својим закључцима научници захтевају нова истраживања на тему која између осталог мора да разјасни „смерност односа“ између сна и Алзхеимерове болести.
"Постоји неколико механизама који могу објаснити како амилоидне наслаге узрокују фрагментацију сна", кажу истраживачи, који истичу да агрегација протеина типичних за болест може директно да омета неуронско функционисање подручја мозга која су укључена у сан.
"Међутим, постоје и механизми који би могли објаснити како лош сан може допринети депозитима амилоидног протеина", па морамо наставити истраживати, кажу истраживачи, који сугеришу хипотезу да утицај може бити обостран.
У сваком случају, познавање ове дубинске везе могло би помоћи у проналажењу нових приступа против болести, закључују аутори. Његов шпански колега, опрезније, признаје да би проучавање сна као раног знака Алзхеимерове болести имало смисла, на пример, да постоји превентивни третман; "Али данас смо далеко од тога и последњи покушаји да се ова врста терапије постигне у раној фази деменције разочаравају."
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
Ознаке:
Секс Прехрана Психологија
"Наши налази подржавају хипотезу да су абнормалности спавања повезане са присуством амилоидних наслага у претклиничким фазама болести", резимирају аутори рада који је водио Давид М. Холтзман са Одељења за неурологију Универзитета у Вашингтон (САД).
Истрага потврђује резултате радова које је исти тим претходно извео са животињама, мада се њихови закључци не могу сматрати коначним. "Наши подаци су потицај за будуће студије", кажу истраживачи, који су већ започели потребне кораке за наставак испитивања.
Др Хернандо Перез, координатор Студијске групе о будности и поремећајима спавања Шпанског друштва за неурологију (СЕН), истиче да резултати нису изненађујући, "јер је већ примећено да су у фазама пре типичних симптома Алзхеимерове болести већ постоје одређени поремећаји спавања. "
Шпански стручњак признаје да је проблем што ове промјене тешко могу превести у маркер способан за рану идентификацију ове деменције; "Између осталог, зато што постоје многе друге патологије, па и само старење које се манифестују проблемима спавања."
За студију која је сада објављена, истраживачи су пратили 145 волонтера средње или старије животне доби који на почетку истраживања нису представљали никакве когнитивне проблеме. Између осталих тестова, научници су тражили од сваког учесника да направи дневник са обрасцима спавања и током две недеље на зглобове су поставили уређај који може да мери њихове ноћне активности.
Поред тога, урадили су и анализу цереброспиналне течности сваке јединке у потрази за биомаркерима почетног Алзхеимерове болести. Конкретно, анализирали су ниво АБ42, једног од прекурсорских протеина карактеристичних плакова неуродегенеративне болести, јер су претходна истраживања показала да су ниски нивои овог протеина у цереброспиналној течности повезани са стварањем плака.
Анализа
Укупно су пронађене 32 особе са претклиничким знацима Алзхеимерове болести. И док су прелазили свој профил са претходно добијеним информацијама о сну, истраживачи су приметили да ти учесници имају лошији квалитет сна од осталих својих вршњака.
"Није да су спавали мање сати", истичу истраживачи у медицинском часопису, већ су спавали и горе. Те исте особе су такође имале већу вероватноћу да попуну дању. У својим закључцима научници захтевају нова истраживања на тему која између осталог мора да разјасни „смерност односа“ између сна и Алзхеимерове болести.
"Постоји неколико механизама који могу објаснити како амилоидне наслаге узрокују фрагментацију сна", кажу истраживачи, који истичу да агрегација протеина типичних за болест може директно да омета неуронско функционисање подручја мозга која су укључена у сан.
"Међутим, постоје и механизми који би могли објаснити како лош сан може допринети депозитима амилоидног протеина", па морамо наставити истраживати, кажу истраживачи, који сугеришу хипотезу да утицај може бити обостран.
У сваком случају, познавање ове дубинске везе могло би помоћи у проналажењу нових приступа против болести, закључују аутори. Његов шпански колега, опрезније, признаје да би проучавање сна као раног знака Алзхеимерове болести имало смисла, на пример, да постоји превентивни третман; "Али данас смо далеко од тога и последњи покушаји да се ова врста терапије постигне у раној фази деменције разочаравају."
Извор: ввв.ДиариоСалуд.нет
