Реваскуларизација је најефикаснији метод лечења хроничних тоталних оклузија (ЦТО). До очвршћавања артерија долази због старења крвних судова, али процес се знатно убрзава пушењем, седећим начином живота, лошом исхраном и недостатком вежбања. Ова препрека доводи до тога да се недовољно кисеоника испоручује у срце. Потпуно зачепљење судова може довести до оштећења срца, па чак и до смрти.
Хронична опструкција коронарних артерија није само тешка и тешка за пацијента, већ захтева и специјалистички третман. Реваскуларизација је најефикаснија - односно омогућавање протока крви кроз посуду. Састоји се у отварању или проширивању посуде, захваљујући чему се обнавља правилна циркулација крви.
Хроничне оклузије (оклузије) могу се наћи код до 30% пацијената којима је дијагностикована болест коронарних артерија, а само поступци рестаурације чине приближно 5-15% од укупног броја поступака ангиопластике, иако је то и даље премали проценат. Стога ће се сваки интервентни кардиолог који ради коронарну ангиопластику сусрести са хроничним оклузијама. То су третмани који захтевају не само одговарајуће искуство, већ и познавање специјализоване опреме и посебних техника лечења - објашњава проф. Лесзек Бриниарски, директор Еуро ЦТО радионица у Кракову.
Проф. Лесзек Бриниарски припада ЕуроЦТО клубу, који окупља најбоље стручњаке за реваскуларизацију у Европи. Како каже, ефикасност рестаурације ЦТО коју изводе кардиолози без посебне припреме износи око 50%, док међу стручњацима прелази 90%. На прелому септембра и октобра у Кракову ће се одржати радионице о реваскуларизацији у организацији ЕуроЦТО клуба. Главна тема биће тотална реваскуларизација, тј. Истовремена рестаурација и проширење судова без потребе за другим поступком.
Код пацијената са мултиверзалном болешћу (тј. Коронарном стенозом или оклузијама), оптимални приступ је пуна реваскуларизација, било да је хируршка или, ако је прикладно, ангиопластика. Знамо да је овај метод извођења поступка оптималан за пацијента и најбоље побољшава прогнозу. Са друге стране, такође знамо да је присуство ЦТО - хроничне васкуларне оклузије најчешћи разлог непотпуне реваскуларизације - да ли хирург није у стању да угради бајпас у затворени суд, било да је реч о инвазивном кардиологу, не покушава или не способан да рашчисти посуде - објашњава проф. Бриниарски.
Много се може рећи о предностима и ефикасности таквог поступка. Проф. Бриниарски наглашава да је предност тоталне реваскуларизације побољшање квалитета живота пацијената - ублажавање болова у ангини и диспнеје. Ова метода такође побољшава функцију леве коморе ако је оштећена, након поступка правилно снабдевено срце почиње да се боље контрактује, а фракција избацивања леве коморе се повећава. То је такође поступак који побољшава прогнозу пацијената, односно продужава им живот.
У сваком случају покушавамо да проширимо или деблокирамо све сужене или затворене посуде. Постоје случајеви када је могућа пуна реваскуларизација било ангиопластиком или кардиохируршким захватом. Све чешће користимо хибридне методе, нпр. Интервентни кардиолог проширује судове уграђивањем стента, а кардиохирург уграђује премосницу (пожељно из такозваног мини-приступа) у посуду, коју нисмо у могућности да проширимо или одблокирамо. Наравно, треба имати на уму да треба реваскуларизовати само она подручја срчаног мишића која су жива, калемљење мостова или проширење артерије која снабдева постинфарктни ожиљак нема смисла - закључује проф. Бриниарски.
Препоручени чланак:
Само три Пољака у ЕуроЦТО клубу
