Интервју са проф. др. хаб. мед. Павеł Бусзман, кардиолог, председник одбора пољско-америчких кардиолошких клиника. Професор Бусзман почео је да ради у Забрзеу 1980-их, где се развијао интензиван програм лечења срчаног удара. Био је пионир у постављању коронарних стентова и први у Пољској који је имплантирао стент у каротидну артерију.
Проф. др. хаб. мед. Павеł Бусзман, кардиолог.
- Годишње у Пољској око 90.000 људи пати од срчаног удара, од чега око 20.000 умре. Колико смо далеко од контроле коронарне болести срца?
Нажалост, веома је далеко, јер лечење срчаног удара није једнократна акција спасавања живота, већ процес који се састоји од многих фаза, захтева време, стални медицински надзор и новчане издатке. Пре 10 година, када су укинуте границе за лечење акутних коронарних синдрома у Пољској, чинило се да ћемо побољшати статистику.
Трубали смо о успеху у лечењу акутних коронарних синдрома, али кардиологија је почела да буде ограничена у финансирању.
Одједном су се почели појављивати гласови да је лечење срчаног удара сјајан посао, па се с нестрпљењем бира, а опет, болест срца и крвних судова у развијеним земљама, укључујући Пољску, попримила је величину епидемије. То је најчешће дијагностикована кардиоваскуларна болест. У већини европских земаља погађа 20.000-40.000 људи на милион становника. Међутим, због старења становништва и појаве фактора ризика од болести код све млађих и млађих људи, број пацијената (а самим тим и број умрлих) систематски се повећава. Према Светској здравственој организацији (ВХО), смртност од исхемијске болести срца ће се повећати са 7,1 у 2002 на 11,1 милион у 2020. У међувремену, ми у Пољској смо то изненада престали да примећујемо и већ 10 година немамо модерну терапију лековима нити, што је најважније, финансирамо завршетак лечења пацијента са акутним коронарним синдромом.
- Шта то значи?
На пример, саветује се чињеница да пацијент напушта болницу након срчаног удара да се за месец дана јави на кардиолошку клинику на преглед. Али термин добија за годину дана. У међувремену, највећа стопа смртности након срчаног удара је прва три месеца до године.
У Пољској, због недостатка средстава за завршетак лечења, 15-18 процената. пацијенти умиру у року од годину дана након срчаног удара, док је у Шведској, на пример, само 9-10 процената.
Још један скандал је чињеница да је кардиолозима ускраћена могућност извођења одређених захвата, иако је то феномен на глобалном нивоу. Пример: пацијент долази са суженом коронарном артеријом, лечимо, постављамо стент, отварамо га, али 40-50 процената. пацијенти такође имају исте промене на периферним судовима. Годину дана, након што је потпуно апсурдна најава ступила на снагу, нисмо успели да их деблокирамо током истог поступка. Ово није крај, велики део пацијената има озбиљна оштећења срца, која захтевају даљу терапију након срчаног удара - имплантацију антиаритмичних уређаја - аутоматски кардиовертер - дефибрилаторе, уређаје за синхронизацију или пејсмејкере, спречавање компликација као што су атриовентрикуларни блокови итд. За то нема новца. Не можемо да извршимо практично ниједан заказан пријем људи пре срчаног удара да бисмо их заштитили од њега. Понекад се лечење заврши кардиохируршким захватом, пругама или поправком оштећеног вентила и на крају рехабилитацијом срца. Тачно је да у Фонду постоје средства за рехабилитацију, али многи пацијенти не могу бити послати без завршеног лечења, јер ће их такав напор убити!
- Да ли професор сугерише да пољска кардиологија иде корак уназад?
Управо је то то.Пре 15 година направили смо искорак, увели нове третмане, изградили многе центре, побољшавајући приступ савременом лечењу, пре 10 година ослободили лечење инфаркта миокарда и неограничено плаћање коронарне ангиопластике и интензивне неге код акутног коронарног синдрома, али то је то. Ништа више. Само балвани за стопала у облику, на пример, поменутог саопштења о заштити радиолошких захвата, када интервентни кардиолог који изводи поступак на срцу не може истовремено да провери стање периферних судова. Могао је да буде 15 година, а није годину дана, мора да сачека васкуларног хирурга или радиолога.
Не ради се о заради, већ у томе да ли заиста морамо ризиковати пацијенте. Не кажем да ће моје колеге погрешно поступити, јер им то свакако иде добро и не браним их, али узимајући ово право од кардиолога који имају више, јер 15 година искуства у артеријским поступцима излаже пацијенте додатној хоспитализацији, непотребној патња везана за следећи поступак. Атеросклероза је раширена болест и нема медицинског оправдања за ову врсту регулације.
Али недавно. Надам се да ће се ова правила променити.
Због недостатка одговарајуће профилаксе, скрининг тестова, добре дијагностике и довољно брзо спроведеног третмана за спречавање срчаног удара. Пре свега, становништво стари, а у одређеној доби је већи ризик од атеросклерозе и коронарних болести. Због генетских тенденција и начина живота, атеросклероза се брже развија и погађа све артерије. Последице су озбиљне: атеросклероза коронарних артерија може да изазове болест коронарних артерија, болове у грудима, значајно смањење физичког капацитета, а затим и срчани удар, тј. Велико оштећење срчаног мишића, што заузврат доводи до инвалидитета или чак смрти.
Последице атеросклерозе каротидне артерије могу бити мождани удари, атеросклероза бубрежних артерија изазива бубрежну инсуфицијенцију и врло озбиљну артеријску хипертензију, атеросклероза илијачних артерија завршава се интермитентном клаудикацијом, односно боловима у ногама, прво у мировању, а затим исхемијом доњих удова, некрозом и ампутацијом. Због тога је толико важно избегавати акутни коронарни синдром, већ започети лечење раније. Не дозволите срчани удар, мождани удар или ампутацију удова. Само рано откривање болести и завршетак лечења могу гарантовати побољшање лоших статистика. Свака фаза лечења пацијента треба планирати и правилно подесити на време, као у онколошком пакету. Па чак и у случају пацијената са срчаним ударом, губимо време, упркос добро развијеној мрежи лечења. У међувремену, тзв „златни сат“, средње кашњење у болници, односно време током којег је пацијент примљен у хемодинамску лабораторију. У Пољској је 240 минута. У Шведској - 160 минута, а у САД - 120.
Не образујемо људе који предуго чекају да назове хитну помоћ и сами изазову кашњења.
Као резултат, спашавамо животе, али не спашавамо срце од каснијих неуспеха и других компликација.
- Да ли донети акт о јавном здравству има прилику да нешто промени када је реч о образовању?
Она треба. Фактори ризика за развој исхемијске болести укључују, поред пушења и злоупотребе алкохола, храну богату животињским мастима, ниску физичку активност и продужени стрес. Имамо аутомобиле, користимо лифтове, покретне степенице. А здравље пропада. Међутим, у последње време се све више говори о утицају инфламаторних фактора на развој атеросклерозе. Већ имамо неколико микроорганизама за које се сумња да оштећују ендотелијум. Загађење ваздуха је такође веома важан фактор. Драго ми је што се о томе говори све гласније.
- Шта је најштетније?
Суспендована прашина. С једне стране, то доводи до развоја хроничног бронхитиса и хроничне опструктивне плућне болести. Управо ово последње хронично запаљење убрзава оштећење васкуларног зида леукоцитима, што доводи до атеросклерозе.
- Загађење животне средине је проблем јер на њега немамо увек утицај.
Тачно, али у великој мери је тако. Велика радна места су се много модернизовала под претњом казне, док многи сународници, када дође зима, користе баш све у својим пећима. Још увек није дошло до промене свести да су сиромашни угаљ и смеће врло токсични. Ово је посебно видљиво у Горњој Шлеској и Кракову.
- Колики је утицај ниских емисија на кардиоваскуларне болести?
Огроман. Погледајте карту срчаних удара у земљи. Поклапа се са мапом подручја са загађеним ваздухом, великом прашњавошћу. У ствари, то је трака од Гдањска преко Бидгошча, Лођа са акумулацијом у Горњој Шлеској, у Кракову и завршава Закопанама.
- Ко оболи од атеросклерозе?
Па, практично ћемо сви пре или касније развити ову атеросклерозу донекле. То, међутим, зависи од многих фактора. На пример, код жена се развија касније него код мушкараца, због чињенице да полни хормони штите жене од развоја ове болести бар до менопаузе. Међутим, пушење је познати и главни фактор у развоју ове болести. Природно, заједно са генетским условима.
- Да ли је атеросклероза цивилизацијска болест?
Начин живота и исхране у високо развијеним земљама је такав да подстиче развој атеросклерозе.
- У којој доби можемо најраније добити ову болест?
Извештаји говоре о симптомима ране атеросклерозе чак и код новорођенчади, па можемо рећи да смо у опасности од рођења. Код мушкараца то заиста почиње након 30. године. Чак и тада наслаге холестерола почињу да се акумулирају у посудама.
- Да ли пољски пацијенти имају приступ најсавременијим методама лечења срчаних удара?
Донедавно се тако чинило, али сада видите да све више заостајемо. Мислим на савремене антитромбоцитне лекове који смањују ризик од згрушавања у стенту, антикоагулансе који смањују ризик од крварења током операције, модерне биоразградиве стентове, сва она решења која су уобичајена на Западу, а у Пољској још увек нису надокнађена. Такође савремене методе деблокаде артерија повезане са технологијом ротације. То су посебни катетери који попут сврдла омогућавају сигуран пролаз кроз лезије са великим калцификацијама, где постоји ризик од пуцања плака. Балонски катетери који ослобађају лекове у зид посуда доступни широм света не рефундирају се. Због тога их због високих трошкова не можемо користити толико широко колико бисмо желели.
- Чинило се да кардиологија не ствара проблеме пацијентима, да је на глобалном нивоу.
Јер јесте, али неочекивано смо упали у неповољан тренд. Већ смо се одселили из западне Европе, јер је стопа смртности од срчаних удара у Пољској 2-3 пута већа. Не постоји савремени програм лечења болести срца. И морате заиста брзо створити пакет за кардиологију, иначе ћемо изгубити све.
Материјал који је припремило Удружење „Новинари за здравље“, пратећи 14. националну конференцију „Пољакиња у Европи“, септембар 2015.
Вреди знатиПроф. др хаб. медицинских наука Павеł Бусзман - суоснивач и председник управног одбора Америцан Хеарт оф Поланд Гроуп, који се бави дијагнозом и свеобухватним лечењем срчаних и васкуларних болести, што укључује, између осталог Пољско-америчке клинике за срце и Уздровиско Устрон.
Кардиолог који је први у Пољској уградио стент у каротидну артерију пацијента 1997. године. Ангиопластика се у свету користи од средине 1990-их.
Проф. Павеł Бусзман почео је да ради у Забрзеу 1980-их, где се стварао интензиван програм лечења срчаног удара. Стентингу га је у Лондону подучавао проф. Улрицх Сигварт, први кардиолог на свету који је уметнуо стент у коронарну артерију. Обучавао се за периферне технике у Сан Антонију у Тексасу, где је поступке учио од пољског кардиолога проф. Стефан Киесз (суоснивачи групе АХП) и др. Палмаза - радиолог који је пионир у употреби стента.
Коронарне стентове је први пут у Пољској поставио Холанђанин Хеинз Бонниер у клиници АМлАМ у Забрзеу 1989. године. Други лекар који је ово урадио био је проф. Павеł Бусзман.
